Глас народа

423

падају на све поштене људе у месту, иека иду у општинску кућу, ту нека подкнезу и натарошу ода иматер псују, нека нх свакојаким називају. Они непе то отрпити моћи. II једно и друго псето ионогаљнво је несмем им ни ја преке рећи а камо ли хуља какав. Натарош је паша а ја сам субагаа; он јееолгабироваја ни натарога нисам, али чекај охоли соколе заборавићеш се, а ја ћу те дочекати, реће солгабиров на послетку и заврши гледећи у Ланушу и лупегаког вођу. »За све, гато хуље чиниле буду ни глава их заболети неће. ја им напред дајем опрогатај од свачега. Реците им, што су гори то су бољи. С њима ће се нешто и заслужити моћи а сензали (грогаииари) — ту је солга мислио на Ланугау (лепа част за канетана) и на лупегаког вођу, (за овога је ово име тако светло дајегрдан безобразлук био, тако ганазвати) — неће добити грошић него ћесесвебратински делити," пришапну још солгабиров Лануши и лупешком во!)и, сваком посепце, да ни једног сведока против себе кема. II одпоче се хајка на нодкнеза и натарогаа Уједан сахат по иодне или у десет у вече дође хуља и тража кнеза и натароша код ошнтикске куће, и кад их не нађе, он их пред љиховим млађнм грди, како само језу општинске новце а никад их код варошке куће нема. Посао, који се солгабирова тиче, дође хуља, па иште, да му натарога свргаи, и кад овај одговори, да он то неможе, овај му се подругне: па какав си ти господин, кад и то ниси кадар?" Нјих десетак хуља непрестано вуку се од крчме до крчме, на путу нападају дању на мирне људе, а ноћу краду. У селу » . . дотле за девет месеци ни какве крађе не бегае ни једнога случаја, који заслужује, да робијом кажњен буде, а у околни мести за то време бегае но пет шест убијства, да не спомињемо, прокопавање кућа, паљевину и. т. д. Село . . . спрам осталих беше као какав рај; али ево сада се и оно претвори у пакао за поштене људе. Кнез је своју власт употребљавао, али то је мало, он може само неколико сахата затвора одредити с нотарошем и ешкутом. Хуља одседи, па после бешњи бива. Тужило се солгабирову алиузалуд. Нјему никако не можеш наћи доказа каквог би он хтео. Један је од потпуштених хуља једнога поштеног човека увијао сикиром у општинску кућу. Он буде послан солгабирову у затвор, али врати се пре натраг него онај што га је пратио. Сада сетек хуље осилише. Чинише покоре, какве ни у турској нечине аге и спахије. Тужило се и солгабирову и суду али заман. Свет се поплашио. Лануша и лупешки вођа говораху по прикрајци, да ће све то нрестати, када се натарош из села уклони. Ноштеном свету беше натарош добар, али да читаво село има мира боље је, да он један лде, него да се село расељава; јер дотле је дошло бито Али натароша одпушта поглаварство општинско а не село, ово још држи уз натароша и неда му, ма да он наваљује, да иде из села.

Сада је наново држан „советнечестивих." Н® совету томе беше осим лупешког воВе Лануше и солгабирова јога и један хуља, који је 15година збогпаљевине на робији био и скоро је баш из тамнице пугатен. Ту се углави, да се пале поглавари, и да им се испод руке каже, да ће им све погорети, ако натарошу службу неодкажу. И тако би. Једне недеље горела је слама једнога поглавара, друге недеље другог и тако редом. Напред се знало по селу, којн ае горети, само не кад. Натароша је то јако болело, да се једномзаборавио. Када је трећа ватра била сазвао је кнез поглаварство и рекао им да оно потражи код солгабирова заштите, јер на његове тужбе солгабиров се неосврће. На то примети један поглавар, да то ништанеасни; јер то је свеповољи солгабировљевој Зликовци јавно говоре, да се они не боје читава села, док је њима солгабирова. Натарош додаде да он неверује, да они тако говорити смеду, али поглавар потврди да је тако и да и други свет тако говори. Онда поглавари остали рекоше, да исти предлог донесе, да се иште од солгабирова истрага, и да се соомене и то да се на њега кривица баца. за све што зликовци у селу раде, који су се дигли или да заваде или да истерају ноглаварство. Предлог се поднесе иједногласно нрими с додатком, да четир општинара однесу закључак солгабирову и усмено му кажу, шта се све ради и говори у селу . . . — Међу том четворицу беше и предлагач. Овога су људи виђали више пута де се са луиешким вођом састаје, а пред седницу општинску читаву је ноћ с њиме препио. Кнез је говорио још с почетка натарошу да је то хрђав човек, али не може сам ништа, То вам је, рече кнез, прави подлац, он је исписан каплар, зна швапски толико колико лопови скују особитнх речи, да их други неразуму, и говори их онда, кад коме хоће да шкоди. Преврће очима, савија се, пузи пред старијим, хвалите у очи, а чим се окренеш он плази језик за тобом. Радо шапуђе. Виче на ненравду и непоштење да нико у селу тако неуме, а кад треба за истину да на браник стане њега нема на мегдану. Капларију заслужио је дреком жита,. То вам је господине прави лепињар, њушкало, драживашка. Чувај те га се! Натарош није све веровао кнезу, јер је знао да су рођани и да су за неке цигље, што је поглавар кнезу затајао на суду били. и вели се, иоглавар се лажно заклео али боље би било, да је и више држао него што му је кнез рекао. Тај поглавар однесе дакле са другом троицом општински закључак солгабирову. Солгабиров, кад закључак прочита, разјари се, те на општинаре, да ће их све у затвор па на робију а за тим одмах све остале поглаваре за тако писање. Двоица се поплаше, каплар поглавар, јер је тако удешено било, стане општину изговарати: немојте ви господине солгабиров на општину, шта ми неуки д>уди знамо, натарош је писао шта је тео, а ми смо му поверовалц.