Гледишта

držine i oduzimaju im svu efikasnost.. „.. .U nas se u praksi, pa i u teorijskim razmišljanjima, često susrećemo sa primerima da se potreba za bržim konstituisanjem racionalnog, iznutra integrisanog, samoupravljačkog diuštva utemeljuje ponekad sa primitivnim i neprikrivenim dokazivanjem kako je jedini mogući put do takvog društva u restauraciji odnosa koji će obezbediti više neposredne vlasti pojedincima i oduzeti im još ono malo uza jamne i međusobne odgovornosti koliko nam je uspelo uspostariti je. Međutim, s druge strane veoma često se susrećemo sa prebacivanjem da kritika realizacije načela raspodele prema radu, koja upozorava na jačanje sopstveničkog i egoističkog mentaliteta pojedinaca i ekskluzivne zatvorenosti manjih ili većih asocijacija i zahteva društvene korekture negativne prakse, vodi u egahtarizam sa svim negativnim implikacijama, ili, čak, pokušava restaurirati birokratizam. Tako se u određenom obimu i na specifičan način i u našem društvenom životu afirmisala ranije spomenuta logika obezvneđivanja reči i gesla, prema kojoj proklamacije postaju šuplje sheme, koje prouzrokuju, pre svega kod onih čije interese odražavaju, rezignaciju i skepsu.. .” „.. .Procesima devalvacije reči i deklaracija i svim negativnim posledicama koje donose sobom nije moguće suprotstaviti nikakav efikasan semantički recept. Ovim procesima može uspešno da se suprotstavi samo intelektualna i moralna praksa, ih, prema Gramšiju, intelektualna i moralna reforma, što je niemu bio pojam za kompleksnu društvenu praksu, koja ne izbegava ni odgovornost ni rizik da svoja gesla ponovo verifikuje u praksi, na osnovu ove verifikacije, sve jasnije precizira njihovu sadržinu i istovremeno je dopunjuje novim saznanjima.

U ostvarivanju takve intelektualne i moralne reforme verovatno smo još veoma insuficijentni. Delimično pod teretom prošlosti, delimično u strahu za svoju sadašnjost i budućnost, što su Ijudski shvatljivi motivi, mnogi više vole da izbegnu potreban rizik, pre svega, napore i odgovomosti, i odlučuju se za parafraziranje i ponavljanje usvojenib gesala. To je, svakako, mnogo bolje nego bez gesala, sa intenzivnim razmišljanjem, zanesenošću i tolerancijom, ocenjivati stvamost, verificirati u njoj proklamovana gesla i tražiti rešenja koja obogaćuju njihovu sadržinu novim saznanjima. Ab. ne znam kakvo verbalno opredeljivanje bez ograničenib napora samo devalorizuje snagu reči, povećava maglu i otežava pribbžavanje stvamo naprednim društvenim rešenjima.. AKTUELMI INTERVJU: Problemi kulture u našem društvu. Redakcija je nekim slovenačkim kultumim radnicima postavdla šest pitanja. 1. Da H su poseban dmštveni značaj kulture i odgovomost širih društvenih zajednica došb posle prlvredne i dmštvene reforme dovoljno do izražaja? Da li ie dovoljno došla do izražaja pre svega odgovomost repubbke kao nacionalne zajednice? MATJAŽ KMECL, asistent na Filozofskom fakultetu: ~očigledno je da u procesu ponovne integracije ranije upravno već dosta dezintegrisanog kultumog prostora zasad još najviše jača i širi se administrathma gradnja. Osim saveta i fondova za školstvo, npr., sada smo dobib još niz razbčito rangiranih obrazovnih zajednica koje se kao upravna om đa i samoupravljačka tela za potrebe svog tehničkog delovanja koriste ne samo vehkim materijalnim sredstvima već i vehkom dodatnom energijom samoupravljača. Ovi aparati, sa svojim profesionalnim ustrojstvom, moraju naime, opravdati svoje postojanje vrednoćom, odnosno bar voljom da rade i zbog toga stalno mobibšu neposredne .radnike’ za razhčita savetovanja i shčno... Za sad mi se

176