Гледишта

do iskrivljavanja osnovnog htenja (tzv. komercijalizacija, mehaničke restrikcije, različito poimanje tržišnih zakona itd.), onda je pri tom ipak reč o propratnim teškoćama i pojavama, i to ne samo na području kulture. Time nikako ne tvrdim da su ove pojave beznačajne ili bezopasne, jpak su posmatrano u celini i politički strateški u poređenju sa osnovnim ciljem nastojanja za celokupnu društvenu reformu samo ,sporedni produkt’.. 2. Kakav smisao i značaj ima u sadašnjem momentu kultura kao faktor koji (treba da) utiče na povezivanje i međusobno razumevanje naroda u jugoslovenskoj socijalističkoj zajednici? DRAGO DRUSKOVIC, direktor Instituta za narodnosna pitanja: „0 kulturi koja treba da povezuje narode u našoj socijalističkoj zajednici, koja treba da utiče na međusobno razumevanje mogao bih, s obzirom na momenat i mesto, da zapišem da to zavisi, pre svega, od njene, dozvohte, specifične težine; naravno, reč je i o drugim faktorima. Inače je ovo pitanje na području književnosti dobilo posebnu naučnu usmerenost, npr., pravac komparativne književnosti koja to proučava. Stvar je veoma zamršena i ne bih mogao reći, ni prema tome što mi je poznato, da smo ko zna koliko napredovah. Mi još živimo u starim okvirima, mnogo ima starih navika, mnogo je stvari već učinjeno naopako i još će ih biti... Cini mi se da je pitanje koje ste postavili suviše uzak okvir za kulturu. Ali tačno je da bi stvar morali više sistematizovati, ipak ne u starom administrativnom obliku...” MATJAŽ KMECL: kultura može da učini velike stvari za jugoslovensku kultumu zajednicu, ako omogućuje radno udniživanje prema zajedničkim misaonim i stvamim. spontanim radnim interesima: aU, naravno, unapred treba da se odrekne svakog nacionalizma, što je naročito onom delu kulture koji koristi na-

rodni jezik, često teško: čak tehnički, u šta tek misaono. Zajednica smo malih naroda, nešto manje malih a nešto više malih naroda, kojima je svima istorija ucepila narodnosni kompleks niže vrednosti. A svi redom lečimo taj kompleks viševrednosnim nastupima, bilo naglašavanjem svoje državotvomosti, bilo naglašavanjem svog neprovincijalnog kosmopolitstva, bilo naglašavanjem više vređnosti svoje higijene ili svojih bioloških sposobnosti ili zanatlijskih veština, bilo naglašavanjem broja Turaka koje su poubijali već naši pradedovi, bilo naglašavanjem prostranstva na kome smo svojedobno živeli..." JOSIP VIDMAR: „Cvrsto sam übeđen u tačnost saznanja koje sam već često zabeležio, da su talenat, genije, umetničke realizacije svake vrste prirodne sile kao što su gravitacija, magnetizam itd. Zato sam i übeđen da je nešto slično i kultura u celini, ukoliko je reč o istinskoj kulturi. Nema sumnje da kultura trajno budi interesovanje, priznavanje, poštovanje i, na kraju, Ijubav, ne samo prema pojedinim pojavama već i prema narodima u kojima su nastala velika dela, i to uprkos svim protivnim faktorima i snagama. Stvorimo visoku kulturu u svim našim narodima, i sporazumevanje između njih razviće se u produbljeno poznavanje i povezanost između njih biće dublja i čvršća od svake druge koja se temelji samo na zajedničkim interesima...” BENO ZUPANCIC; Verovatno ne treba naglašavati da je kultura sa svojim ciljevima pozvana da ruši v e š t a č k e granice između naroda, jer je pozvana da ruši takve granice između Ijudi uopšte.” 3. Da li je moguće ograničiti pitanje odnosa između samoupravljanja i kulture samo na afirmisanje principa dohotka i samoupravrdh oblika u kultumim ustanovama? Da li ideja samoupravljanja ne zahvata i zahtev za kulturom rada, kulturom upravljanja, ponašanja Ijudi i odnosa između Iju-

178