Гледишта

sti od klasne pripadnosti, pa ono što izgleda nenormalno sa gledišta očekivanja jedne klase, može da se smatra sasvim normalnim sa stanovišta normativnog očekivanja 21 ) neke •druge 'klase. Hollingshead je čak upozorio da može postojati profesionalno neslaganje o tome što je abnormalno ponašanje i kako se treba odnositi prema abnormalnom ponašanju. „Sudija može smatrati da dete treba kazniti zbog određenih postupaka, dok psihijatar može da zauzme gledište da je dete uznemireno i da mu treba psihijatrijska pomoć, a ne kazna. Tako profesionalna neslaganja vode u sasvim suprotne rnetode tretiranja abnormalnog ponašanja, što može da zaustavi ili odgodi odluku o tome da je pojedincu nužna psihijatrijska pomoć. Ovo je naročito istina u otnim slučajevima kada semišljenjestručnjaka ne podudara sa mišljanjem „zdravog razuma’’. 22 ) „Zdrav razum" bi takođe proglasio nenormalnim i ono ponašanje što ga je teorija o referentnim grupama sociološki veoma lako objasnila. Reč je o pojmu tzv. očekivane pokretljivosti, očekivane participacije ili očekivane socijalizacije. Ova teorija pokazuje kako pojedinci koji očekuju društvenu promociju prihvataju norme i modele ponašanja viših klasa mnogo pre nego što su sami promenili svoj socijalni status, tj. pre nego što su postali članovi određene više klase (grape), Oni se, tako reći, unapred pokoravaju normama grupe kojoj će jednoga dana zasigumo pripadati (tu su, u stvari, konformisti), ali krše norme izvorne grupe čiji su još uvek pripadnici (tu su oni nekonformisti). Dafcle, očekivana pokretljivost prouzrokuje da se pojedinci ponašaju ~abnormalno”, „devijantno", „nekonformistički” unutar njihove socijalne grupacije, Kad god su otvorene mogućnosti za socijalnu pokretljivost u draštvu, treba očekivati i veći stepen nekonformističkog ponašanja. 5. Studije o mentalnim bolestima sugerisale su da Ijudi koji su socijalno mobilni imaju više šanse da mentalno obole nego oni koji nisu pokretljivi. 2 3) Covek koji se pokreće u ekonomsko-društvenoj hijerarhiji, nalazi da je teško prilagoditi se životnom stilu viših siojeva. Svaka promena zanimanja i socijalnog statusa zahteva novi napor prilagođavanja, što povećava aktivnost nervnog sistema i uzrokuje stalnu mentalnu napetost. Pokretljiva osoba zadržava nešto od starih iskustava i veza i istovremeno je izlo-

n ) Konformizam se često definiše kao ponašanje koje je usmereno da cadovolji očekivanja članova grupe, tj. ponašanje koje ne odstupa od gmpnih normi. Prema tome, za konformističko ponašanje je manje važno da li je pojedinac zadovoljio svoja očekivanja, već je mnogo važnije u kojoj meri je njegovo ponašanje zadovoljilo očekivanja drugih (referentoa grupa). Stepen konformizma može da se empirijski meri poređenjem ctvarnog ponašanja sa očekivanim ili propisanira. (Videti opširnije: R. H. Willis, Conformity, Independence, and Anticonformitv, Human Relations, Vol, 18, No 4, 1965, pp. 374—378). *) Op. cit., p. 180. a ) O ovome šire; A. B. Hollingshead and F, C. Redlich, op. cit., p. 11.

NEKE SOCIO-PSIHOLOSKE POSLEDICE VERTIKALNE POKRETLJIVOSTI

191