Гледишта

manje intimni u svojim međusobnim odnosima već i u odnosima sa stvarima. Sorokin odlično primećuje; „Proizvođač je nekada sam bio umetnik, koji je utiskivao na stvari pečat svoga talenta, koji je odenuo predmet svojom umetnošću i ukusom, svojom mišlju i veštinom ... Ali sada, sa podelom rada, sa modemim sistemom masovne mašinske proizvodnje, gde svaki pojedinac obavlja samo jednu ođ hiljada operacija koje su nužne da bi se proizveo ceo predmet, čovek i predmet su takođe osamljeni. Iščezlo je osećanje umetnika koji stvara. Ne mogu se više prepoznati tragovi ličnosti na proizvedenim stvarima. 18 ) Nema više intimne povezanosti proizvođača sa proizvodom. Stvari se kupuju, brzo menjaju i odbacuju. Samo nas poneki turista ili lovac na starine podseti da traga za nečim što je prohujalo s vihorom. Ima se osećanje da mnogi od njih traže, na jedan tužan način, neku vrstu dubljeg korenja. 4. Ste p e n ~de vi j antnog” i 1 i „abnormalnog” ponašanja može da posluži kao indikator brzine i stepena socijalnih promena i društvene pokretljivost i. 1 9) Cini se da je izvesna mera „abnormalnog” ponašanja logična posledica vertikalne pokretljivosti. Već samim napuštanjem određene grupe, pojedinac vređa očekivanja drugih članova grupe i izaziva osudu sa stanovišta grupnih normi. Ali u kom smislu je njegovo ponašanje „abnormalno"? Zar zbog toga što odstupa od normativno zahtevanog ponašanja? Ako je tako, onda smo svi manje-više nenormalni. Ili zbog toga što ponašanje odstupa od statističkog proseka? Ako je tako, onda je prosečan čovek ideal društvenog razvitka. Ili, možda, abnormalnim treba da se smatra sve ono što odstupa ili izrazito odudara od humano mogućeg (čovekovi najvredniji ideali)? Ili je, možda, bliže istini da se normalnost i abnormalnost procene pomoću niza drugih varijabli, kao što su: a) spremnost pojedinaca, grupe ili čitavog društva da toleriše određene vrste ponašanja; b) opšta osetljivost pojedinaca i grupa u odnosu na psihološke komponente u ponašanju; c) stavovi nekih autoritativnih ličnosti u društvu prema određenim vrstama ponašanja; d) kla sn i status jedinke čaje ponašanje se ocenjuje kao nenormalno. 20 ) Ako samo povežemo stavove prema devijantnom ponašanju sa klasnim statusom, odmah će se primetiti da stavovi o tome što je normalno a što nije nisu jedinstveni, već se razlikuju u zavisno-

18 ) Op. cit., p. 523. 19 ) O ovome: I. L. Horowitz, An Introduction to the New Sociology, u: The New Sociology, Essays in Social Science and Social Theory in honor of C. Wright Mills, edited by I. L. Horowitz, Oxford University Press, New York, 1965, p. 30. :o ) A. B. Hollingshead and F. C. Redlich, Social Class and Mental Illness. John Wiley and Sons, Inc., Ncw York, 1958, pp. 191—192.

D*v ĐURO SUSNJIC

190