Гледишта

se lepo v:di kako se „pogledi na svet” stvaraju u čvrstoj vezi sa promenama u socijalnom položaju i ulozi i kako je ideolog ; ja tih pojedinaca i grupa u oba slučaja čista racionalizacija grupnih interesa, bez obzira na to što takve racionalizacije ne izražavaju stvarne odnose i situacije. Svaka socijalna snupa je sklona da prihvati stavove, mnenja i_mišljenja koja su u skladu sa njenim interesima, i da odbaci, razl'čitim sredstvima, svaki stav,_mnenje i mišljenje koji su u suprotnosti s tim istim intcreldeje u istoriji nemaju isključivo uspeha zato što su istin te, već zato što su pogodne u datom momentu da se povežu sa specifičnim socijalnim procesima, interesima i poirebama određenih grupa, 3. Interesantno bi bilo, možda, prat’ti kako se sa menjanjem i napuštanjem primam ; h gmpa izvesne draštvene vrednosti prijateljstva i neformalnih odnosa sve više gube. Opadanje osećanja pripadnosti jednoj grupi čini da društveni dodiri postaju manje topl , intenzitet osećanja slabi, intimne veze (face to face) sve više se zamenjuju udaljenim vezama karakterističnim za sekundarne grupe. Otuda pojave izolovanosti 12 ,) usamljenosti, „bačenosti u svet straha, nemoć I '. Društvena pokretljivost razara strukturu primarnih grupa, grupnih odnosa, grupnu solidarnost i uonšte čvrstu grupnu svest i ose ćan j a/ 3 ) „Visoki stepen mobilnosti može biti destraktivna snaga u draštvu u kome su porodičn a sredina i nasleđeni položaji veoma snažno naglašeni. 14 ) U draštvu u kome je pokretljivost pojedinaca iz mesta u mesto i iz grupe u grapu veoma česta, smanjuju se šanse za čvršće i trajnije društvene kontakte i za intimno međusobno poznavanje. „Pokretljiva osoba je kao poligamist koji nema obaveze samo prema jednoj ženi i ne daje svu svoju Ijubav samo jednoj žem, već je deli mnogim ženama.” 15 ) ~Mi volimo ceo svet uopšte ali nikoga posebno. Mi govorimo o sreći čovečanstva ne brineći se za nikoga pojedinačno.” 16 ) Krećući se od grupe do grape i pripadajući tako mnogim grapama, pokretIjive ličnosti ne mogu se na kraju čvrsto vezati ni za jednu grupu. „Neki pokušavaju da pripadaju mnogim, pa često i opozicionim grupama. Sve te ,kolektivističke tendencije’ nisu ništa drago do druga strana individualizma i izolovanosti koje je prouzrokovala mobilnost." 17 ) Ine samo što Ijudi postaju

,2 ) Sorokinovu tezu da pokretljivost ima za posledicu osećanje usamljenosti i izolovanosti potvrdili su R. A. Ellis and V/. C. Lane svojirn istraživanjem; Social Mobility and Social Isolation; A Test of Sorokins Dissociative Hypothesis, Am. Soc. Rev., No 2, 1967. šire obrazloženje svojc teze Sorokin je pružio u; Social and Cultural Mobility, The Free Press of Clencoe (paperback), pp. 523—525. ,3 ) 0 ovorae šire: S. M. Lipset, Social Mobility , . p. 65; B. Staccy, op. cit., pp. 5—7. >*) Lipset, Social Mobility. . ~ p. 261. lfi ) P. Sorokin, Social and Cultural Mobility. .., p. 539. H> ) Op. cit., p. 543. ’ 7 ) Op. cit., p. 544.

189

b SOOIO-PSIHOLOšKE POSLEDICE VEariKALNE POKRSTUIVOSTI