Гледишта

opasnosti precenjivanja ili čak potcenjivanja svih onih posledica koje socijalna pokretljivost sa sobom donosi. Ukratko, prelazimo na uočavanje nekih bitnih posledica, kako pozitivnih tako i negativnih. 1. Društvena pokretljivost smanjuje kohezivnost grupa i time slabi intenzitet grupnog sukoba. Institucionalizacija društvene pokretljivosti, naročito kroz obrazovne i profesionalne kanale, u direktnoj je vezi sa slabljenjem klasnog sukoba. Što je nestabih nost klasa veća, intenzitet klasnog sukoba je manji. Gde je društvena pokretljivost redovna pojava i legitimno očekivanje kako to naglašava, na primer, R. Dahrendorf klasna pripadnost je privremena. Na osnovu komparativnih izučavanja možemo očekivati: što je otvorenija klasna struktura društva, to je politička nezainteresovanost radničke klase manja. 9) Ako radnik može poboljšati svoj socijalni položaj i ostvariti svoje ciljeve pomoču kanala socijalne pokretljivosti, on sve više prestaje da bude zainteresovan za klasnu borbu. I ako on to uspešno ostvaruje svojim lič n i m naporom, inicijativom, poduzetnošću, ukratko, kroz ličnu pokretljivost, on nema potrebe za političkom organizacijom preko koje će, ujedinjen sa sebi sličnima, ostvariti te ’ste ciljeve. Prema tome, kad god pojedinac ne može poboljšati svoj socijalni položaj pomoču kanala lič n e pokretljivosti, on će pokušati da poboljša položaj gru p e kojoj pripada nekom vrstom kolektivne akcije. Meni se čini da Marks nije video kanale društvene promocije u ličnosti, več samo u organizaciji, u kolektivnoj akciji. Tako proces koji mi ovde nazivamo socijalnom pokretljivosti slabi solidarnost i političku snagu radničke klas e. 10 ) Snaga klasnog konflikta opada sa stepenom otvorenosti drugih (viših) klasa i jača sa stepenom zatvorenosti tih klasa. „Sto je kruća i zatvorenija klasna struktura društva, veća je mogućnost da niže klase razviju svoj vlastiti kruti oblik političke aktivnosti.” 11 ) 2. Kako se socijalna pokretljivost pojedinaca i grupa odvija u dva suprotna pravca (socijalni uspon i socijalni pad), uglavnom postoje i dva tipa saznajno-psihološke reakcije na takve strukturne proraene. Lepo se vidi kako ideju razvitka, aktivističku i optimističku filozofiju i pogled na svet brane ora koji napreduju na socijalnoj lestvici i oni koji očekuju društvenu promociju. Pojedinci i grupe koje doživIjavaju socijalni pad na lestvici društvene strukture sldoni su da zastupaju i prihvataju pesimističku filozofiju, konzervativni (tradicionalni) pogled na svet ili, čak, ideju društvenog regresa. U oba slučaja

•) Videti o ovome: S. M. Lipset, Political Man, New York, 1963, p. 215 ”) Videti: Lipset, Sociai Mobilitv. . .. p. 70. ") Lipset, Political Man. . ~ p. 215.

188

DR DURO SUSNJIC