Гледишта

njima, u stvari, svega jedno tuce istaknutih vode, a jedna elita radnlčke klase s vremena na vreme se poziva na skupove na kojima aplaudira govorima vođa i jednodušno odobrava predložene rezolucije. I ovde se, dakle, übrzo stvara jedna elita vlasti, jedna politička avangarda, jedan tanak sloj Ijudi koji imaju pristup sredstvima odlučivanja, moć koncentrisanu u svojim rukama i monopol u kontrolisanju ponašanja mase članstva. Prodor u ovako očvrsle strukture povezan je sa nizom teškoća. Politička nezainteresovanost i politička apatija_ masa je normalna reakcija na zatvorenost političkih struktui’a i nemoć da se utiče na smisao odluka koje su od značaja za celo društvo. Cini se da modeme institucije braka i porodice pružaju veće šanse za dmštvenu pokretljivost. B. Barber smatra da su uspešni brakovi bili ključni faktori u tom procesu. 4 ) Lipset, pak, upozorava da je smanjivanje broja dece u porodici i uzrok i posledica uspešne vertikalne pokretljivost. 5 ) U svim industrijskim zemljama o kojima postoje podaci, fertilitet stoji u obrnutoj proporciji sa prihodom. 6 ) Za zdrav razum ništa ne bi bilo logičnije od toga da porodice sa visokim prihodima imaju i veći broj dece. A istina je upravo obrnuta. Što je porodica siromašnija, ima veći broj dece, a što je bogatija, manji je broj dece. Ali ova činjenica da porod ce viših i najviših dmštvenih klasa imaju obično jedno ili dvoje dece, sama po sebi ide u prilog deci nižih dmštvefloih slojeva. Dosledno tome, ako recimo svaki sin roditeija sa visokim socijalnim statusom i zadrži status svoga roditelja, još preostaje praznog prostora za dmge da se penju naviše. 7 ) Smanjena porodica može da bude veoma važan faktor koji omogućuje deci porodica koje pripadaju višim klasama da u najmanju mku zadrže visoki položaj svojih roditelja; porodice sa velikim brojem dece, uprkos tome što pripadaju visokim socijalnim klasama, imaju smanjene mogućnosti da svakom detetu omoguće da zadrži status svojih roditelja ili da se pomakne još za koju stepenicu više. Verovatnije je da će poneko dete doživeti pokretljivost naniže. 3 ) Ovih nekoliko napomena je sasvim dovoljno da nas uvedu u problem o nekim socijalno-psihološkim posledicama vertikalne pokretljivosti, čuvajući nas od

<) B. Barber, Social Stratification, Harcourt, Brace, New York, 1957 pp. 546—349; 387—389. Neka istraživanja pokazuju da se oni koji pnpadaju višim društvenim klasama žene kasnije, dok su rani brakovi karaktenstika nižih društvenih grupa. s ) Op. cit., p. 244. 6 ) Op. cit., pp. 58 and 86. 7 ) Op. cit,, p. 58. ») Op. cit., p. 240. Do istih zaključaka dolazi i James Maxwell u svom radu ~Inteligence, Fertility and the Future." On nalazi da visok status u zanimanju stoji u korelativnoj vezi sa koeficijentom inteligencije; visoki status u zanimanju stoji u korelaciji sa veličinom porodice; visoki koeficijent inteligencije stoji u korelaciji sa veličinom porodice, što znači da deca iz brojčano malih porodica, po pravilu, imaju veći koeficijent mteligencije. (O ovome šire: S. M. Lipset, op. cit., p. 243).

187

NEKE SOCIO-PSIHOLOSKE POSLEDICE VERTIKALNE POKRETLJIVOST)