Гледишта

kasnije vrši proces napredovanja na socijalnoj lestvici. 1 ) Neki pisci čak govore o postepenom prenošenju težišta društvene konkurencije iz sveta ekonomije u svet obrazovnih institucija, ~iz ureda i radionice u školu ina univerzitet”. 2 ) Da obrazovanje kao nesumnjivo bitan kanal društvene promocije nema onaj značaj koji mu se obično pridaje, postaje jasnije čim se postavi jedno drugo pitanje; ak o društveni položaj treba da stoj i u funkcionalnoj vezi sa školskom spremom, onda treba očekivati da najtalentovaniji i najobrazovaniji pojedinci u društvu zauzimaju i najviše i najodgovornije društvene položaje i da dobijaju najviša društvena priznanja (funkcionalni pojam nagrade). Ovo, kako znamo iz iskustva, nije slučaj. Ne treba takođe ispustiti iz vida i činjenicu da društvo vrši kontrolu socijalne pokretljivosti kroz institucionalizaciju obrazovnih kanala pokretljivosti, što uključuje i prilično oštru seiekciju pojed naca. To praktično znači da samo jedan veoma tanak sloj iz svake generacije može uspešno da se probije na najviše ili visoke tačke u društvenoj hijerarh ji i da je većina pojedinaca osuđena da se zadovolji i skromnijim napredovanjem na skah pokretljivosti, ako za trenutak zanemarimo činjenicu da izvestan broj tih pojedinaca često ostaje na mestu ili čak doživIjava socijalni pad. To znači da mobilnost pomoću obrazovnih kanala nije uvek rešenje za ekonomske i profesionalne probleme većine Ijudi, iako je nužan uslov. „Ideja o jednakim mogućnostima za sve... je isto tako san u Velikoj Britaniji 'kao i u SAD.” 3 ) Danas je slična situacija i sa pokretljivošću preko profesionalnih, ekonomskih i pohtiokih organizacija. R. Michels je dobro primetio da bi ~bez partijske organizacije mnogi društveno korisni elementi bili izgubljeni u smislu da oni nikad ne bi mogli da izmene svoju društvenu klasu i da bi celog života ostali proleteri .. . Svi nadareni elementi (između prolelera) vide u partijskoj organizaciji s njenim položajima i karijerama pravo utočište za spas.” Ali i sam Michels je uočio jednu od najbitnijih osobina svake organizacije neminovnu tendenciju ka oligarhiji. Nekoliko desetina partijskih lidera kaže R. Luxemburg neiscrpne energije i neograničenog optimizma usmeravaju i vladaju. Među

') Ovo gledište, između mnogih pisaca, dele i: S. M. Lipset, Social Mobility in Industrial Society, University of California Press, Berkeley and Los Angeles, 1963. p. 91; M. M. Tumin, and A. S. Feldman, Theorj and Measurement of Occupational Mobility, American Sociological Renew, No 3. June, 1957. p. 287. 2 ) T. H. Marchal, Citizenship and Social Class, Cambridgc Unlversity Press, 1950. 3 ) Stacev, Some Psvcholosical Conseouences of Inter-Generation Mobllity, Human Relations, Vol. 20. No 1, 1967, p. 9.

186

DR ĐURO SUSNJIC