Гледишта

svaka društvena klasa ne pati od istih vrsta mentalnih poremećaja i da postoje „varijacije u tipovima neuroza”, zavisno od toga o kojoj je klasi reč. „Da bi se uver li da stroga povezanost između klasnog statusa i mentalnih bolesti nije, možda, uslovIjena nekim drugim varijablama nego što je klasa, preduzet je i drugi korak, i podaci su bili analiziran tako da su sledeće varijable bile pod kontrolom: seks, starost, rasa, religija i bračno stanje. Premda je svaki od ovih faktora bio stalan, veza između klasnog statusa i mentalnih bolesti se ponovo pojavila.” 30 ) Savremena psihijatrija i psihoterapija imaće sve manje uspeha u lečenju pacijenata iz prostog razloga što uzroci bolesti nisu u pojed ncu, već izvan njega, u društvu. Neuroze, psihoze i druge vrste mentalnih poremećaja su sasvim normalne reakcije na jedno abnormalno stanje u društvu. Samo zdravo društvo rađa zdrave ličnosti, i samo bolesno društvo rađa bolesne ličnosti. Društvo je postalo pacijent. Danas to postaje svima jasno. _„Ovaj pristup pac jentu, nezavisno od razumevanja njegove socijalne sredine, može biti upoređen sa pristupom jednog astronoma koji proučava sunce . . . a da ga pri tome ne posmatra kao mali deo jednog astronomskog sistema nebeskih tela.” 6. Ljudi koji godinama zauzimaju iste ili slične položaje u socijalnoj strukturi imaju veliku šansu da stiču slična iskustva, navike i ponašanje, što se unekoliko v'di i po tome da na određene događaje ili „podražaje" odgovaraju („reaguju”) na istovetan ili sličan način. Njihov način ponašanja je određen, predvidljiv, neelastičan, krut. Na primer, birokrat nije samo sociološki, već i psihološki tip. Proces socijalne pokretljivosti razbija očvrsnute, naviknute i okamenjene modele ponašanja i zahteva od pojedinca da se prilagodi promenljivom statusu i novim ulogama, kao i svim drugim promenama u socijalnoj sredini. U tom smislu je, kako ističe Sorokin, veća različitost, elastičnost i plastičnost Ijudskog ponašanja logična posledica društvene pokretIjivosti. Ovo, opet, stvara nove teškoće u predviđanju ponašanja pokretljivih pojedinaca i grupa, jer se više nije dovoljno osloniti samo na poznavanje njihova položaja u strukturi, koji se često menja. U društvu u kome je socijalna pokretljivost jedna od osnovnih vrednosti, u društvu koje institucionalno obezbeđuje da vredni i sposobni napreduju na hijerarhijskoj lestvici i gde se to napredovanje shvata i prihvata kao normalno, socijalna pokretljivost ne mora da izaziva sve one psihičke napetosti, konfl'kte i neuroze o kojima je već bilo reči. Ali ovo pretpostavlja da dve značajne institucije u društvu porodica i škola, radikalno izmene svoje socijaliza-

M ) Op. cit., p. 217.

193

NEKE SOCIO-PSIHOLOSKE POSLEDICE VERTIKALNE POKRETLIIVOSTI