Гледишта

torske funkcije. Smisao socijalizacije ličnosti ove institucije vide samo u tome da se Ijudsko biće trenira tako 4a jednoga dana bude sposobno da preuzme izvesne već definisane i strukturisane uloge u društvu. Međutira, ono što izmiče takvom procesu socijalizacije je ono što mi se čini veoma važno: da se tim ulogama treba prilaziti kreativno, tj. kriti č k i, i da se Ijudska ličnost opremi kritičkom svešću, sposobnom i da kaže ~ne” nekim određenim zahtevima socijalne situacije ili čak nekim hiljadugodišnjim konformizmima. Ukratko, funkciju socijalizacije kao svesnog procesa pripremanja Ijudskog bića za određene uloge u društvu ja ne vidim samo u tome da se ličnost što bolje pripremi i prilagodi postojećoj strukturi položaja i uloga, kako bi ih što efikasnije obavljala, već da se orijentiše i na pripremu za obavIjanje izvesnih uloga koje u društvu još nisu institucionalizovane, ali u koje pojedinac može da se uklopi tako što će, recimo, ponovo definisati situaciju uz pomoć prethodno stečenih iskustava i što će biti sposoban da bez teškoća stv a r a nove mogućnosti za ponašanje. Da je ovaj momenat pripremanja ličnosti za buduće i moguće uloge ozbiljno zanemaren u društvu, pokazuju, na primer krajnje konformističke tendencije u ponašanju Ijudi. Danas se smatra zdravom jedinkom onaj koji je dobro p ri-lago đ e n (dakle, bez ozbira na to o kakvom sistemu odnosa među Ijudima je reč), što znači da raspolaže određenom društvenom veštinom koja mu pomaže da u svakodnevnim odnosima zadovolji svoje lične potrebe i u isto vreme očekivanja drugih. Proces socijalne mobilnosti zahteva da se pored motivacije da se uspe raspolaže snagom i sposobnošću da se iza sebe ostavi prethodna i da se bez teškoća prilagodi novoj socijalnoj sredini. Ova sposobnost jedinke da stvara socijalne odnose na jednom višem nivou i da se odrekne onih na nižem verovatno je povezana sa ličnim osobinama. 81 ) 7. Socijalna pokretljivost doprinosi smanjivanju razlika u društvenom položaju društvenih grupa i klasa i time, ujedno, smanjivanju tzv. socijalne dist a n c e između tih grupa. Izvesne izmene i popravke u smislu pravednije raspodele retkih društvenih vrednosti čvrsto su povezane sa formiranjem novih tipova međuljudskih odnosa i načina mišljenja. To su nužne posledice socijalne mobilnosti. Danas „svaka klasa liči na hotel ili na omnibus koji je uvek pun, ali uvek pun različitih Ijudi”. ~To üblažava emocionalnu distancu između osoba različitog socijalnog ranga... übeđenje da je ta uzvišenost rezultat ličnog napora, i zato privremena.” 32 )

31 ) Videti: Peter M. Blau, Social Mobility and Interpersonal Relatlons, American Sociological Review, 21, 1956, pp. 290—295. • 2 ) S. M. Lipset, Social Mobility. .., p. 78.

194

DR ĐURO SUSNJIC