Гледишта

nje nacije, jer je sve, izgleda, podređeno ekonomskom efektu. Prevođenje eseja iz vodećih stranih časopisa za umjetnosti je nedovoljno, te oni koji ne poznaju jezike (ili im nisu dostupni časopisi) nisu u stanju da prate zbivanja u kulturi i umjetnosti u svijetu. Po meni, svaki časopis bi trebalo da u svakom broju donese po jedan prevedeni esej, da kod nas ne dolazi sve ~na kraju balade”. Očekujem da će učesnici sa Susreta odgovarajućim aktima uticati na društvene i državne forume (dakle, poslije dogovora akcija), te da će shčno učiniti u svojim sredinama. Očekujem, takođe, i definitivne stavove mladih stvaralaca prema međunacionalnim odnosima u kulturi. Na kraju, očekujem ono što, vjerovatno, priželjkuju učesnici Susreta; lične kontakte i razgovore Ijudi koji se poznaju samo preko napisa, izmjene mišljenja i drugarsku atmosferu.” PRAKSA br. 5—6/1967.

CEDO VUKOVIC: Vehka čovjekova pobjeda; RADOS SMILJKOVIČ: Lenjinova teorija partije i principi organizovanja ŠKJ; inž. MILORAD STANOJEVIC: Za jači draštveno-ekonomski položaj radne organizacije; dr VUKO PAVICEV'Ić: O nacionalnoj kulturi i etosu Cme Gore; CEDO VUKOVIĆ; O položaju i djelovanju kulturaih radnika u Cmoj Gori; dr DIMITRIJE VUJOVIĆ: Naučnoistraživački rad u Crnoj Gori; DUŠKO VUCEKOVIĆ: Kako radne organizacije reaguju na fenomen nezaposlenosti; DRAGUTIN GRUPKOVIĆ; Dohodak kao draštvem odnos i neposredni rezultat reprodukcije u preduzeću. DR VUKO PAVIĆEVIC: 0 nacionalnoj kulturi i etosu Crne Gore. S ovim tekstom dr

Vuko Pavićević učestvuje na simpozijumu o cmogorskoj nacionalnoj kulturi i redakcija Prakse ga u ovom svom broju prenosi u celini uz napomenu da će u sledećem broju dati opšimiji pregled rada Simpozijuma. Po uvodnim rečima dr Pavićevića može se zaključiti da je organizovanje upravo ovakvog simpozijuma danas vrlo aktuelno, tim pre što postoji „ ... jedan nesklad između opredeljenja u dilemama u vezi sa osobenošću cmogorske nacionalne kulture i racionalno činjenične zasnovanosti tih opredeljenja na analizi sU'amosti o kojoj je reč ... Istina, razumIjivo je da opredeljenje u ovakvim pitanjima skoro neizbežno uključuje i emocionalne stavove; ali se od svakog može, u ime naučne objektivnosti, zahtevati da svoje stavove činjenički- potkrepi. Ove potkrepljenosti ne izgleda mi da ima dovoljno. (Ja čak mislim da je, bar za neke vidove problema cmogorske kulture, mnogo više dala stara etnografska i „karakterološka” škola od Cvijića, preko Sobajića, brojnih dragih, do Gezemana, nego ovo naše socijalističko vreme i nauka.” U daljem izlaganju dr Pavnćević daje anahzu opštih kategorija, opštih pojmova nauke o kulturi, iz koje, po njegovom mišljenju, mogu da proizađui neke relevantne tvrdnje o crnogorskom etosu. To su, na; primer, sledeće tvrdnje: „Pre; svega, mislim da neću pogrešiti ako kažem da je i u lič-: nom junaštvu cmogorskos; čoveka ogromnu ulogu igralc; saznanje da se preko jedinke; ceni i zajednica kojoj oves pripada, i osećaj duga premas ugledu zajednice. Piemenskoc -bratstvenička zajednica je bii la razvila takav sistem socii jalne kontrole nad jedinkomn tako snažna sredstva moralnoc -psihološkog .pritiska’ na ina dividuu, kao što je prekor, poc hvala i tako dalje, da je jes dinka obično i bila ,na visinr zadatka’, a ako nije, to joj soe nije lako zaboravljalo ... Ras; zume se, da cilj ovog razmasi tranja nije u tome da se umasi nji vrednost i značaj ove prh mame osobine u cmogorskonai

340