Гледишта

nomiju mnogih autoriteta izrazito je povoljniji za razvitak naučne i kulturne misli od jednog autoritarnog ili totalitarističkog. lako se ne raspolaže dovoljnom i pouzđanom erapirijskom evidencijom da su pokretljive osobe više doprinele razvitku naučnih, političkih, filozofskih, moralnih i umetoaičkih ideja nego oni koji nisu bdli društveno pokretljivi, ipak se može sa dovoljno razioga prihvatiti opšti stav da socijalna pokretljivost (Ijudi, stvari i ideja) pogoduje plodnoj cirkulaciji i sudaru ideja, srečnoj kombinaciji kultumih vrednosti koje potiču iz razhčitih dmštvenih gmpa i intenzifikaciji intelektualnog života. Zato je, svakako, preteran zaključak jednog pisca: „Hvala bogu da postoje i Ijudi na koje se može računati da će ostati tamo gde i jesu i koji održavaju stvari da se kreću, dok su dragi zaposleni oko toga da se probiju na skali pokretljivosti, menjajući jedan posao za dmgim." 39 ) 19. Proces socijalne pokretljivosti izaziva: 1) mešanje različitih kulturnih sistema i vrednosti, 2. dezintegraciju lokalnih kultura, 4) slabljenje etnocentrizma zasnovanog na predrasudama da je vlastita kultura superiomija od dmgih, 4) slabljenje lokalne ograničenosti i nacionalizma, 5) slabljenje lokalnih patriotskih osećanja, 6) neodređenost u pogledu metoda vaspitanja mladog naraštaja zbog različitih, često i konfliktnih, prepomka, 7) modeli ponašanja postaju neodređeni i konfuzni, 8) dezintegraciju okamenjenih i kratih moralnih normi, 9) sposobnost i spremnost različitih gmpa (klasa) da tolerišu različita gledišta i time prihvate kompleksnu ideju da istina i laž nisu samo na jednoj strani, 10) razbijanje dogmatskih misaonih stmktura, 11) smanjivanje razlika u životnom i kulturnom stilu potpomognuto masovnom proizvodnjom i masovnom potrošnjom standardizovanih kulturnih vrednosti, 12) slabljenje tradicije, 13) opadanje vere u božansko poreklo vladara i istovremeno jačanje vere u mogućnosti izmene društvenih institucija, 14) opadanje strahopoštovanja prema svim vrstama autoriteta, 15) uticaj nasieđa postaje sve beznačajniji. 11. Kako socijalna pokretljivost utiče na stabilnost dmštvenog poretka kao cehne? Postaje li socijalni poredak stabilniji što je pokretljivost veća? Ili je, možda, nestabiinost poretka posledica velike dmštvene pokretljivosti? Sigurniji odgovori na ova pitanja zahtevaju niz komparativnih istraživanja. Lipset je na osnovu nekih svojih analiza došao do zaključka da je „socijalna mobilnost jedan integralni i neprekidni vid procesa urbanizacije, industrijalizacije i birokratizacije". Cini se, dakle, da mobilnost pozitivno utiče na sta-

5 ) E. C. Hughes, Oueries Concerning Industrv and Society Growing Out of Study of Ethnic Relations in lndustry, Amer. Soc. Rev., 14. April, 1949, p. 219.

197

NEKE SOCIO-PSIHOLOŠKS POSLEDICE VERTIKALNE POKRETLTIVOSTI