Гледишта

„Zahvaljujući podeli rada, naše neposredno iskustvo je reiativno ograničeno. Većina naših informacija je dobijena na posredan način, iz knjiga i novina, a ne neposredn m dodirom sa činjenicama, Mi smo Ijudi koji pretežno živimo u „papirnatoj sredini”. Između nas i stvarnog sveta postoji svuda svet hartije. Mi posmatramo i sudimo o onome što se dogada i kako se događa kroz štampane stvar koje čitamo: 99,9% stranaca nisu nikada videli, dodirnuli, pomirisali, iskusili bilo šta u vezi sa boljševizmom, fašizmom, sve do kineskih događaja zaista ništa neposredno. Oni znaju samo ono što je pisalo u nov nama. Oni čitaju te fragmentarne, senzacionalne, uvek površne, obično delimične, a često i protivrečne parčiće informacija. Zar se, onda, treba čuditi da su ideje o svim pojavama izvan njihova direktnog iskustva često površne i apsurdne? To može da objasni zašto u mnogim slučajevima običan građanin sa ulice ima tačniji sud o događajima od mnog h eminentnih intelektualaca čiji su duhovni pogledi rđavo rukovođeni njihovun ograničavanjem na „papimatu okolinu". 36 ) Ljudi su danas suočeni sa neverovatnom složenošću i ispreplitanjem različitih intelektualnih strujanja, škola i pravaca, tako da objektivno i ne mogu sistematski i kritički razmišljati ni o jednom od njih. Da bi čovek očuvao svoj duševni mir treba jedmostavno da se odrekne bilo kakvog pokušaja da razume tako komplikovane stvari i da postane podjednako ravnodušan prema svemu što može da donese sledeći dan. 37 ) D. Riesman je dobro primetio da je to osobina našega vremena da se Ijudi sve više zadovoljavaju da samo znaju o političkim poslovima pre nego da učestvuju u njima. 3B ) 9. Za „zatvoreno” dmštvo je karakteristično konzervisanje i otpor prema svakom uticaju izvana, uslovi za cirkulac ju ideja su znatno smanjeni jer je socijalna pokretljivost svedena na minimum, stvara se društveno monotona sredina, a time i tip intelektualno i moralno adaptiranog pojedinca. Obavljanje svih poslova vrši se po ustaljenim, naviknutim, nasleđenim, tradicionalnim, mtinskim postupcima. U „otvorenom” dmštvu povećava se razmena iskustava, cirkulacija ideja i stvaraju se bolji uslovi za pronalaske, jer su mogućnosti za dmštvenu pokretIjivost (Ijudi, predmeta i ideja) a time i za plodnu dmštvenu interakciju uvećani. Nije to prosta koinc dencija da su nauka i kultura cvetale baš u onim društvima gde je socijalna pokretljivost bila snažno izražena, i da su u dmštvima sa slabim uslovima za pokretljivost nauka i kultura stagnirale ili čak bile zanemar vane. Politički sistem koji dozvoljava auto-

“) Ibid., pp. 517—518. ») Ibid., p. 520. M ) The Lonelv Crowd., New Haven, Yale Umversitv Press, 1950, pp. 177—178.

196

DR ĐORO SUSKJIC