Гледишта

dinci sa drugim, „mimodopskim osobinama" teže napreduju, a najčešće doživljavaju socijalni pad. Iz rata se izlazi sa znatnim izmenama prvobitne socijalne strakture, naročito u rukovodećim grapama u društvu. S mukom stečene pozicije ne ispuštaju se tako lako iz raku ni po završetku rata. Pojam zasl u g e 4l ) postaje centralni pojam i adut u rukama onih koji sada drže ključne pozicije u svim oblastima draštvenog života. Ljudi koji su u vreme rata imali sve one osobine koje zahteva ratna situacija übrzo prestaju biti pogodni za nove uloge koje zahtevaju sasvim dragi tip čoveka, sasvim druge osobine iičnosti. I najteže na svetu postaje da se ti Ijudi razuvere da stvarne zasluge na jednom polju nisu dovoljna garancija za uspeh na nekom dragom podračju Ijudske stvaralačke prakse. Racionalna draštvena organizacija zahteva da najsposobniji rakovode i upravljaju. Zaslužnima dostojno priznanje, a karijere talentima. Inače će talenti ostati i bez karijere i bez priznanja. Ustaljeni kanali socijalne pokretljivosti mogu biti poremećeni i u jednom dragom slučaju. „Svako otkriće, svaka promena u metodima proizvodnje, u običajima, verovanjima, standardima, u književnoj modi i modi odevanja, u nauci i umetnostima, u sredstvima transporta ukratko u bilo kom podračju draštvenog života može da upropasti jednu grupu i unapredi neku dragu." 4 2) Ovi primeri pokazuju da socijalni položaj pojedinca zavisi ne samo od njega, tj. od njegovih fizičkih, urmrh i moralnih kvaliteta, već i od promena u tehničkoj i socijalnoj sredini. I što je najtragičnije, niko pouzdano ne može da predvidi sve takve promene niti sve moguće posledice tih promena. Danas nauka i tehnika nude tako brze promene koje su brže od naše sposobnosti da se adaptiramo, da se reorganizujemo u skladu s tim promenama. Mi moramo učiti da predviđamo tehnološke promene i probleme koje će te promene stvoriti da bismo se bolje pripremili, da bismo već sada počeli izgrađivati socijalnu organizaciju i kullumo-političke poglede koji će odgovarati novona-

c ) Kada na mesto intelektualnih vrednosti stnpaju ratne zasluge, onda je i odnos prema kulturnim vrednostima pomaknut naniže. Moguće posledice: netrpeljivost prema intelektualcima, potcenjivački odnos prema kulturi i kulturnim vrednostima, glorifikacija čoveka prakse i real-političara, ideolpška i politička mitologija, nove ~zasluge" se zarađuju odanošću i političkom lojalnošću, bez oozira na intelektualne i raoralne osobine pojedinaca itd. -c ) P. Sorokin, op. cit., p. 367. lako jedan društveni ili tehnički izum može da poboljša položaj nekih grupa i da u isto vreme upopasti neku drugu grupu_ (grupe), ipak je preterano reći da svaki tehnički izum ima takve posledice. Tehnički izumi najčešće prisiljavaju na izmene u metodima i vrstama delatnosti. Na primer, kada je izmiŠljen fotografski aparat, slikari su izgubili interes za sličnost njihovih slika sa prirodnim predmetima (realizam)_ i okrenuli su se nekim formalnim oblicima. Cela naša senzibilnost bila je iznova stvarana, a metodi i kriterijumi umetničnog stvaranja izmenjeni. Neko može da primeti da je ovaj razvitak senzibiliteta logičan proizvod same umetnosti i da nema nikakve veze sa lehničkim revolucijama. Ja mislim da sociologija umetnosti već samim svojira postojanjem dokazuje usku povezanost umetničkih shvatanja sa promenama u tehničkoj sredini i da je to činjenica koju i ne treba mnogo clokazivali.

199

NEKE SOCIO-PSIHOLOŠKE POSLEDICE VERTIKALNE POKRETLJIVOSTI