Гледишта

stalim promenama u tehničkoj sredini, Stvar se, dakle, sastoji u tome što mi, na primer, nismo toliko zainteresovani da predviđamo nova otkrića, već posledice mogućih otkrića. Mi se moramo ućiti da izmišljamo budućnost da bismo je spremnije dočekali. Na kraju, možda je umesno pitati: zašto se toliko insistira na intelektualnim i moralnim vrednostima pojedinca kad se govori o socijalnoj pokretljivosti? Zar iskustvo ne pokazuje da najsposobniji nisu na mestima koja bi odgovarala njihovoj sposobnosti? Znači da sposobnost nije vrhunsko merilo za društvenu promociju! Mi insistiramo na ovom bogatom pojmu sposobnosti iz jednog veoma prostog, ali i veoma važnog razloga: ako nesposoban pojedinac, upravo zato što je nesposoban, ne uspe da ispunjava zahteve koje iziskuje neka njegova društveno beznačajna uloga, onda je njegov neuspeh samo njegov neuspeh, njegov promašaj samo njegov promašaj, njegov pad samo nje g o v pad. Ali ako je taj nesposoban čovek dospeo na visok i odgovoran društveni položaj, koji zahteva visoku inteligenciju, smisao za organizaciju, rukovođenje i samostalno donošenje važnih odluka, onda njegov neuspeh nije samo njegov neuspeh, njegov promašaj nije samo njegov promašaj, njegov pad nije samo njegov pad. Njegova nesposobnost najčešće dovodi do propasti čitave institucije ili organizacije, dakle, do propasti manje ili veće grupe Ijudi koja ni kriva ni dužna snosi posledice nećije nesposobnosti. Eto zašto pitanje o vrednosti Ijudi na ključnim mestima u socijalnoj organizaciji postaje tako značajno i presudno za čitavo društvo.

DR ĐURO SUSNJIC