Гледишта

dr miioš vučković

Ako pod kreditnim sistemom razumemo skup svih mera i ustanova u jednoj zemlji koje opredeljuju način i merila za davanje novčanih kredita, onda prvo što moramo konstatovati jeste to da uticaj kreditnog sistema na stabilnost privrede nije svuda isti, Taj uticaj zavisi, u prvom redu, od privrednog modela u kojem dejstvuje. U zemljama sa sistemom potpunog operativnog planiranja kreditni sistem ima najmanje mogućnosti da dođe do izražaja, jer elementi plana, sa njegovim direktivama o tome gde se šta ima proizvesti, kome prodati, po koju cenu i uz koje ostale delove, ne ostavlja dovoljno prostora ni njemu ni njegovim instrumentima za efikasno delovanje. To ne znači da su oni i u takvom privrednom modelu bez ikakvog značaja. Za to imamo potvrdu u mnogim planskim privredama u kojima se kredit takođe vrlo brižljivo planira, u kojima postoji veći broj kreditnih vrsta po nameni i u kojima se preko kasenih planova i drugih kontrolnih mera nastoji da se kreditni volumen ne otme planiranim proporcijama. Dejstvo kreditnog sistema ni u takvim zemljama nije, dakle, sasvim beznačajno, ali je ono tu ipak svedeno na najmanju meru. Međutim, što se ide više samo ka globalnom planiranju, a pogotovu ka punijoj slobodi ekonomskih zakonitosti i dejstvu robno-novčanih odnosa, ka robnoj proizvodnji i tržištu, značaj kreditnog sistema i efikasnost njegovih instrumenata postaju sve veći, iz prostog razloga što u takvim privrednim modelima novčana tražnja dolazi potpunije do izražaja kao osnovna pokretačka snaga, a s njom i kredit, koji tu pokretačku snagu u najvećoj meri

KREDITNA POLITIKA I STABILNOST PRIVREDE

201