Гледишта

i kvantitativno i kvalitativno determiniše. Tu kredit zaista postaje „sila", kako je govorio Marks. Nedovoljno poznavanje ovog relativnog značaja kredita u odnosu na sistem privređivanja i njegovog snažnog dejstva na čitav proces reprodukcije mislimo da je jedan od glavnih uzroka što su i naša teorija i naša praksa bez dovoljne pripremljenosti dopustile da budu suočene pa i iznenađene efektima kreditne politike u sistemu tržišne privrede i radničkog samoupravljanja. Navikli na beznačajnu ulogu kredita u sistemu administrativnog planiranja, mi smo kreditnim problemima počeli posvećivati ozbiljniju pažnju tek kada su negativne posledice ekspanzivne kreditne politike počele da bivaju pojava koja neposredno pogađa celokupan tok reprodukcije i svakog pojedinca. Da je tu naša kreditna politika bila zaista dugo ekspanzivna, govore mnogi dokazi i, u prvom redu, činjenica da su kod nas kreditni volumen i novčana masa rasli vrlo brzim tempom, znatno brže od oroizvodnje. Dok je naš realni nacionalni dohodak (po stalnim cenama) za pcslednjih deset godina (1955. do 1965) porastao 2,2 puta, kreditni volumen povećao se 4,5, a količina novca oko 6 puta, čime se dugo održava nesklad između globalne ponude i globalne tražnje na tržištu, a time i stalni porast cena i sve ostale neusklađenosti koje su iz te nesrazmere proizlazile. Jedno međunarodno upoređenje nedvosmisleno pokazuje da je porast novčane mase bio kod nas najveći u Evropi i nekim drugim delovima sveta, a isto tako i porast nivoa troškova života. Odavno je poznato da kretanje tih dveju veličina, pri slobodnijem delovanju tržišta, stoji u uskoj korelaciji, što je i lako shvatljivo s obzirom na to da se nesklad između povećanja globalne tražnje i zaostajanja globalne ponude razrešava opštim povećanjem cena. Naročito veliko povećanje novčane mase, sa prosekom od oko 440 milijardi godišnje, zabeleženo je u razdoblju 1962 1964. godine, što je i prouzrokovalo da u tom periodu inflacionističke tendencije dođu najjače do izražaja. Kako je mnogo lakše povećati količinu novca nego proizvodnju, politika neusklađenog odobravanja kratkoročnih bankarskih kredita snosi punu odgovornost za taj nesklad i za sve negativne posledice koje iz njega proizlaze. A da su te posledice krupne i mnogobrojne, najboIje se pokazalo u toku naše privredne reforme, kada se jasno uočilo da su se mnoge negativne pojave u privredi održavale baš zbog stalnog povećanja kredita. Pokazalo se da je dugotrajan proces povećanja novca postepeno prodro u sve pore našeg privrednog organizma, jer su se mnogi izdaci, umesto zarađenim. finansirali uzajmlienim novostvnrenim novcem i da su se žalbe na „besparicu" počele javliati odasvud, od društveno-političkih zaiednica sve do sportskih klubova, čim su se kreditne slavine

202

OR MILOS VUCKOVIC