Гледишта

„drugi uzroci”, a bez preciziranja koji su) uzroci nestabilnos'ti iocirani u našem kreditnom sistemu, da su oni „inicijaini impuls”, ipak ostaje činjenica da to mišljenje ne dele svi naši ekonomisti. (J martu ove godine održano je u Ljubljani trodnevno savetovanje jugoslovenskdh ekonomiista sa opštoan temom: „0 uslovima stabilizacije jugoslovenske privrede”, koje je trebalo da utvrdi dijagnozu nestabilnosti i predloži mere za njeno otklanjanje. Podneto je 28 referata na oko 1.000 stranica, a i u diskusiji je učestvovao veliki broj naših ekonomista. Među materijalima nalazio se i naš referat pod naslovom: „Došadašnja inflaciona kretanja u Jugoslaviji", sa tezama koje su ukratko izložene i u uvodnom delu ovog referata. Na savetovanju su došla do izražaja kako u pogledu dijagnoze, tako i u pogledu lekova toliko različita gledišta da se, sa malim preterivanjima, može reći da je svaki diskutant koji iole drži do sebe nastojao da pronađe svoje posebne uzroke i svoje posebne prepomke. Delimično je to i razumljivo kada se uzme u obzir znatan stepen specijalizacije referenata i da je, usied toga, svaki od njih tretirao postavljene probleme prvenstveno iz svog ugla posmatranja. Naučna sekcija Saveza ekonomista Jugoslavije glavni organizator ovog skupa pokušala je da referate svrsta u tri grupe, ali mi ćemo ovde za naše svrhe razlikovati svega dve: onu koja nestabilnost objašnjava monetamim faktorima (tzv. monetaristi) i drugu koja je objašnjava ostalim uzrocima (tzv. realisti). U prvu gmpu svrstano je svega sedam referata, dok ih je u dmgoj gmpi bilo tačno tri puta više. Već sam brojčani odnos bio je nepovoljan za nas monetariste, a još nepovoljnije je bilo to što ni sami nismo bih potpimo složni. Sto se tiče osnovne teze, iznete specijalno u našem referatu, po kojoj je neadekvatna kreditno-monetama politika (tj. kreiditna inflacija) kod nas prvi i najvažniji uzrok nestabilnosti i pravi epicentar za mnoge drage neusklađenosti i štetne posledice, na žalost, ima pravo dr Domačić kada u sarajevskom „Pregledu”, br. 7—B/67, tvrdi da ~miš Ijenje prof. Vučkovića nije mnogo rašireno i da ga je, štaviše, teško braniti, jer većina naših teoretičara u analizi naše privrede prvenstvo daje realnim faktorima i stmktumim poremećajima . . .”, razume se, ukoliko se gola većina, a ne i argumentacija, uzima kao merilo za ocenu ispravnosti nekog gledišta. Pre nego se detaljnije upoznamo sa važnijim neslaganjima između monetarista, hteli bismo da ukratko razmotrimo neka važnija tvrđenja iz tabora „realista”. Tu bismo imali prethodno dve osnovne primedbe. Prva je u tome što svi referati, svrstani u tu gmpu, nisu ostali neosetljivi prema monetarnim faktorima. lako ih neki iz te gmpe uopšte ne pominju

204

DR MILOS VUCKOVIC