Гледишта

kretno kod nas odigralo i odigrava. Polazeći ođ postojećih neusklađenosti koje se ogledaju u neusagiašenosti proizvodnih kapaciteta i proizvodnje, reprodukcionog materijala i sirovina, energetike i kapaciteta, poljoprivredne i industrijske proizvodnje, raspoložive radne snage i radnih mesta, priliva i odhva u platnom bilansu i sl., predstavnici ove teorije tvrde da usled tih neusklađenosti nastaje privredna nestabilnost koja se, između ostalog, ogleda i u stalnom povećanju cena. Međutim, ne znamo da li u svetu postoji ijedna zemlja koja ne pati od nabrojanih ili sličnih vrsta strukturnila neusklađenosti, pa ipak ih među njima ima veliki broj koje pri tome nisu izgubile privrednu stabilnost niti im je nivo cena rastao iznad 2—3% godišnje. Engleska pati od neusklađenosti industrijske i poljoprivredne proizvodnje više od 150 godina, pa je ipak zabeležila duge periode stabilnosti i prosperiteta. Za korekciju strukturnih neusklađenosti efikasno deluju međunarodna razmena dobara i usluga, međunarodno kretanje kapitala i radne snage, kao i raznovrsne substitucije. Uostalom, ekonomska nauka je odavno utvrdila da se stabilnost može postići na svakom nivou zaposlenosti Ijudi i kapaciteta. Pored toga, strukturna neusklađenost je prilično dugoročna pojava. Ona traje godinama i njoj se nužno prilagođavaju spoljna trgovina, cene, lični dohoci itd. Kako se onda može objasniti da cene samo u toku jedne godine porastu za 20% i više, kada je strukturna neusklađenost ostala ista ih gotovo ista kao i prošle godine? Očevidno stoga što se u ovoj godini veštački povećala tražnja pomoču novih kredita. Shčno gledište u pogledu uticaja struktumih neusklađenosti na stabilnost zastupa i dr Cveta Mlakar, profesor Ekonomskog fakulteta u Ljubljani, koja, u svojoj studiji „Usklađivanje proizvodnje i potrošnje neophodnost u društvenoj privredi” 1 ), kaže sledeće: „ Tumačenje uzroka opšte nestabilnosti naših cena takozvanim struktumim neusklađenostima (na primer: nedovoljna energetska baza industrije, nedostatak reprodukcionih materijala, zaostajanje u razvitku poljoprivrede, loša letina itd.) nije potpuno. Pogotovu kad uzmemo u obzir mogućnosti koje pruža spoljnotrgovinska razmena. Međusobni odnosi, naravno, vrlo su značajni. Takve neusklađenosti su kod nas, pre svega, neophodna posledica brze izgradnje naše privrede u posleratnom periodu. Prošlih godina svakako ne bismo mogli postići tako brz tempo našeg privrednog razvitka da smo na svaki način i stalno usklađivah svaku od većih nesrazmemosti. Očigledno da smo do sada već postigli takav stepen razvitka da smo se oslobodili najveće zaostalosti i da bismo sada mogli krenuti putem stabilnijeg razvoja. Međutim, nesrazmernost među granama u privredi nije mo-

1) „Ekonomist”, Beograd, br. 3/1965, str. 313—325.

208

DR MILOS VUCKOVIĆ