Гледишта

stabilnost privrede. U protivrečnosti sa njegovom osnovnom postavkom je, čini nam se, i njegov zaključak, sa kojim se inače i mi u potpunosti slažemo, da su budžetski deficiti, a naročito veiiko zaduženje federacije, „imali jako inflatomo djelovanje i da su djeiovali na stabilnost u privredi”. Isto tako i njegova izričita konstatacija (str. 22. referata) da „mjere porezne i monetarno-kreditne politike mogu imati na privredu ekspanzivno ili restriktivno djelovanje”. Ako je tako, onda se s njim mime duše možemo složiti, ostavljajući po strani pitanje da li pomenute mere mogu biti „presudni faktori", jer ovde nije reč o načelnim pitanjima koji faktori „mogu” ugroziti stabilnost, već o onim faktorima koji su je zaista ugrozili ili je ugrožavaju. Prof. Hanžeković je poznat u našoj stmčnoj javnosti i kao predlagač uvođenja u naš kreditni sistem bartija od vrednosti, očekujući od njib usavršavanje ovog sistema. Međutim, koliko mi je poznato, nigde nije detaljnije izloženo u kojoj meri se, na primer, „menična strogost” (a to je glavna osobina tog vrednosnog papira) može ostvariti s obzirom na naše svojinske i društvencHpolitičke odnose i ko je kod nas taj koji će se pojaviti kao kupac ostalih oblika efekata? Smatramo da su nade u korisno dejstvo hartija od vrednosti u našim uslovima u velikoj meri nerealne, a mogu biti čak i opasne ukoHko se emisija tih hartija izvrgne u neki zakamuflirani novi oblik inflacije. Uostalom, naše banke već sad imaju obezbeđene zakonske mogućnosti da emituju obaveznice i blagajničke zapise, ali se te mogućnosti slabo koriste. Razlog je u tome što nedostaju sredstva, a kad bi njih bilo u izobilju, ona bi se lako mogla mobilisati i postojećim metodima, bez posebnih efekata, berze i ostalih pratilaca koji se ne mogu tako lako uklopiti u naš društveno-ekonomski sistem. U ovu podgrupu übrojali bismo i dra Božidara Jelčića sa njegovim referatom „Poreski instrumenti kao instrument ekonomske politike”. I ovaj referat, kao donekle i prethodni, spada više u užu oblast fiskalne politike, tvrdeći da su u našoj dosadašnjoj praksi porezi nedovoljno korišćeni kao „pogodni, efikasni i vrlo elastični instrumenti privredne politike". Dr Jelčić s pravom smatra da je naš poreski sistem u prvom redu usmeren u pravcu prikupljanja budžetskih prihoda, a vrlo malo u pravcu ekonomskih, društvenih i drugih ciljeva koji se njime mogu postići. O pitanju oporezivanja ličnih dohodaka dr Jelčić konstatuje da bi poreska progresija mogla imati pozitivno redistributivno dejstvo, ali da se nalazi u konfliktu dvaju osnovnih principa, od kojih je jedan nagrada prema radu, a drugi odmeravanje visine poreza prema ekonomskoj snazi poreskog obveznika. Referent ističe potrebu đa, s obzirom na njenu važnost, treba izvršiti detaljniju

210

DR MILOS VUCKOVIĆ