Гледишта

MIROSLAV LALOVIĆ

prava, ali i obaveze, na primer, izradu programa i plana akcija, a klasa ostaje instrument tog programa i plana. Mada program i plan odgovaraju krajnjim ciljevima radničke klase, ona ne učestvuje u njegovoj izradi ali zato veoma aktivno i organizovano učestvuje u njegovoj realizaciji. Međutim, u procesu izgrađivanja samoupravnog socijalističkog društveno-političkog sistema nužno dolazi do suprotnog čina koji se ogleda u prenošenju prava sa političke partije na radničku klasu, i ne samo na radničku klasu već i sire na sve samoupravne činioce, u kome slučaju radnička klasa, odnosno samoupravni činioci, postaje subjekt u kreiranju programa i plana daljih akcija za dalji revolucionami preobražaj društva. Kada radnik, odnosno samo upravni činilac razvije svoju svest, izvesno je da on vise ne želi da ostane samo slepi putnik ili saputnik izgrađivanja besklasnog društva, već se na najraznovrsniji način bori da aktivno i samostalno gradi program i plan dal jib akcija, jer oseća i zna da mu vise nije potreban poseban posrednik između svesti, programa i akcija. Savremena društvena kretanja u našoj zemlji, odnosno reorganizacija Saveza komunista, koja je nastala usled nemogućnosti da se dalje održi u klasičnim formama i oblicima ispoljavanja u savremenim samoupravnim strukturama i uslovima, dovoljno jasno pokazuje delovanje opozicije samoupravnog sistema i njegovih struktura, s jedne, i kri tičke svesti unutar samog Saveza o neophodnosti izmene ovih odnosa, s druge strane. Reorganizaciju Saveza komunista shvatamo kao jednu, ali ne i jedinu revolucionamu menu prevazilaženja klasičnih formi i oblika ispoljavanja političke partije u savremenim uslovima samoupravne demokratije.