Гледишта

njenica da na formiranje društvenih slojeva ne utidu samo svojinski odnosi prema sredstvima za proizvodnju, ved i niz drugih dinilaca koji su u normativistidkim pristupima izostavljeni ili zanemareni. To su, u prvom redu, podela i specijalizacija profesionalnog i uopšte drultvenog rada i s njima povezani procesi hijerarhizacije društvenib uloga i stvaranja zatvorenih grupa. Iz ovog misaonog toka mislim da je telko izvesti slededi zakljudak: „Iz svega dosad redenog proizlazi da u socijalističkom draštvu nema vile klasa ili, bar, da su pojedine grupacije u znadajnoj meri izgubile klasna obeležja”. U lestoj glavi pisac raspravlja o glavnim podrudjima i ustanovama globalnog drultvenog sistema. Razvoj sredstava za rad, podela rada i nejednaka raspodela drultvene modi uslovljavaju i podstiču drultve; ni život. Skladno funkcionisai nje globalnog sistema obezbeduje se normama i pravilima ; svih vrsta i formiranjem spei cijalizovanih drultveiiih instir tucija dije delovanje unosi bit tne elemente organizovanosti, t trajnosti i integracije u druli tveni život ljudi. Draltvena us-1 tanova je usvojen oblik ili na) ein obavljanja neke drultvene j delatnosti, koja ima određen ü značaj za održavanje i funkei)' onisanje drultvenog sistema i ili nekog njegovog dela (str. 1 242). Pod globalnim drultvei nim sistemom autor podrazui meva relativno samostalnu, ;■ organizovanu celinu svih druä Itvenih delatnosti i odnosa, l grupa, slojeva i ustanova, celii-nu koja, zahvaljujudi tome a lto_ sadrži sve potrebne uslo/ ve i dinioce socijalne egzisten-0 cije ljudi, može relativno neza/ visno da egzistira (str. 244). 1 Pisac smatra, i tu je on u pra/ vu, da je osnova za razlikovaa nje glavnih podrudja draltveu nog života draltvena podeI la rada. On, dalje, smatra da r je Marks ne samo razlikovao g glavna podrudja ili sfere druš štvenog života ved da je konastatovao izvesnu njihovu st•xrukturnu hijerarhiju ekonomika, politika i kuld tura. Ova Marksova shema, unastavlja pisac, podiva, u

stvari, na dvema teorijskim pretpostavkama: a) na shvatanju da postoie tri glavne grape ljudskih ličnih i drultvenih potreba i odgovarajudih delatnosti kojima se one zadovoIjavaju (materijalne potrebe, potrebe upravljanja društvom i duhovno-kulturne potrebe); b) na mišljenju da se potrebe, delatnosti i ustanove međusobno uslovljavaju i organizuju tako da su materijalni interesi i materijalna proizvodnja primami u drultvu i da kao takvi bitno uslovljavaju, u krajnjoj instanci, sve druge društvene potrebe, delatnosti, odnose, ustanove i slivatanja ljudi (str. 245). Meni se čini da pisac nije u pravu kada Marksu pripisuje ideju o strukturnoj hijerarhiji područja društvenog života s obzirom na primat ekonomije, jer svaka hijerarhija ukIjučuje i vrednosni sud i neke kriterijume značajnosti. Na žalost, u okviru ovog primera nemoguće mi je da ukažem na neke ideološke i naučne konsekvencije ovog stava o primamoj funkciji ekonomije, ali du ponoviti stav koji sam izložio u jednom svom radu. Ekonomski poredak imao je za Marksa samo jedinstvenu metodološku predn o s t između svih ostalih poredaka i institucija kapitalističkog društva. To znadi da Marks uzima ekonomski faktor kao nezavisnu promenljivu, tj. kao najbolju startnu tadku u istraživanju. Međutim, ovaj Marksov stav marksisti nisu posmatrali kao najpogodniju hinotezu u istraži vanju, ved kao apriornu istinu. Odnosi između razliditih podrudja socijalne strukture i njihova „kauzalna težina” ostaju empirijski otvorena pitanja. U istoj ovoj glavi pisac raspravlja o sociološkim problemima ekonomske osnove draštva i politidke i kulturno-duhovne nadgradnje. Iz obilja interesantnih zapažanja ovde demo samo navesti piščevo shvatanje politike u užem, specifičnom značenju, i odredbu ideologije. Politika nije svako usmeravanje neke drultvene delatnosti i ponašanja,

485