Гледишта

remeno društvo u kome se već naziru element! ukidanja razlika izmedu intelektualnog i manuelnog rada. Isti je slučaj i sa drugim pojavnim oblicima radne delatnosti, tj. sa njihovim empirijskim proučavanjima. Bez teorijskih i metodololkih pristupa nisu mogući raznovrsni empirijski zahvati ovih problema. Međutim, pored teorijsko-metodololkih komponenata koje prožimaju građu ove knjige, dr V. Rašković je veoma uspeIno razmatrao razne kategorijalne odredbe u vezi sa ciniocima radničkog samoupravljanja u Jugoslaviji. Na taj način, sayremena sociololka dostignuća u teorijskoj i metodololkoj oblasti dopunjena su, konkretizovana i dalje razvijena novim pojavnim oblicima radnih procesa koji se ispoljavaju u sistemu radnickog i drultvenog samoupravljanja. Autor je, pored razmatranja bitnih činilaca radničkog samoupravljanja, osvetlio takođe i osnovne elemente procesa rada. Ovo poglavlje knjige važno je zbog toga što se razmatra uloga različitih drultvenih grupa u procesu rada. On analizira: odnos aktivnih i neaktivnih, radnu disciplinu, radno vreme, odnos proizvodnih i neproizvodnih, odnos kvalifikovanih i nekvalifikovanih u Struktur! elemenata rada i dmge _ probleme. Navedene grupe i odnosi koji postoje izmedu njih razmatrani su u vezi konkretnih procesa kapitalističkog i našeg socijalističkog društva. Na taj način je ova problematika veoma relje.fno prikazana putem kompa; rativnih analiza. Svestrano [ prilaženje problemima procei. sa rada ogleda se kod [ prof. Raškovića i u tome s što je obuhvatio i osnor vne eksteme faktore koji uti} ču_ na aktivnost i mobilnost : pri radu. Analizirani su slede-3 ći ekstemi faktori: porodični j odnosi, stambeni problemi, - sredina iz koje se proizvođač j uključuje u proces rada, naci-3 onalno istorijski, etnički i sliI čni faktori a takode i faktor ideološko-političkog dejstva :< na efektivnost rada.

Svestrana sociološka istraživanja različitih problema ne mogu se zamisliti bez proučavanja celine odnosa koji uslovljavaju datu pojavu. Ovakvim izlaganjem grade aut or je uspešno ukazao na put i način kako treba pojave proučavati u njihovom totalitetu Ito je osnovno i bitno za svaku sociološku analizu i interpretaciju određenih problema. Poslednja poglavlja svoje knjige autor je posvetio faktorima koji utiču na rad dejstvom autoriteta, subordinacije u podeli rada i spoljnih faktora koji se ogledaju u kontroli i radnoj disciplini. Pošto se ne možemo detaljnije upuštati u mnogobrojna pitanja koja je autor vile ili manje osvetlio u svojoj knjizi, na kraju bi stavili neke kritičke primedbe koje u izvesnom smislu treba da ukažu na pitanja koja su trebala da nađu vise mesta u ovoj knjizi. 1. Struktura „Sociology e rada” je veoma brižljivo i sistematski sređena prema najbitnijim problemima kojima se ova disciplina bavi. Medutim, granične discipline koje su najčvršće povezane sa sociology om rada veoma su malo obradene u knjizi. To je naročito slučaj sa industry skom psihologijom. lako je udžbe nik pisan za studente ekonomskog fakulteta, ipak je trebalo nešto više pažnje posvetiti psihologiji rada. Dodule, autor govori o fiziološkim i psihololkim posledicama sredstava za proizvodnju na proizvođača i to na veoma sažet i koncizan način diskutuje izvesne probleme. Ali trebalo je vise osvetliti raznovrsne procese (fiziololke i psihioke) kojima su izloženi proizvođači u radnim procesima. Poznato je da se ovom problemu u nas posvećuje malo pažnje. Izvesna preduzeća odbijaju da prime stručnjake određenih profila (sociologe, psihologe) zbog neuviđanja pomoći koja bi od njih usledila u proizvodnji. Zbog toga je trebalo o ovim problemima vile diskutovati kako bi se istakao njihoy značaj i kako bi odgovarajući stmčnjaci (ekonomisti, inženjeri, tehničari, organizatori proizvodnje i dr.) imali vile

487