Гледишта

znanja o potrebi sociologa i psihologa za proizvodnju. 2. Pitanje međuljudskih odnosa u mikrogrupama (brigadama, odeljenjima, smenama, pogonima, radnim ma) takođe je značajno za proučavanje i predstavlja važan faktor u okviru radne delatnosti. Realizacija mnogih zadataka neće biti uspešna u procesu proizvodnje ukoliko ne postoji dobra „socij alna klima” u mikrogrupama. Autor ovim problemima nije posvetio pažnju. Međutim, socijal-psibološki odnosi u mikrogrupama (razni konflikti, radni moral, pitanje demokratskog ili autokratskog načina rukovođenja u grupama i drugi problem!) važni su za uspešnu realizaciju zadataka u proizvodnji. Naročito su značajna proučavanja koja ukazuju na reorganizaciju mikrogrupa radi njüiove uspešnije akcione delatnosti. O ovoj problematic! trebalo bi voditi računa d posvetiti joj pažnju. Naravno, kada stavljamo ove kritičke primedbe autoru, moramo da napomenemo da nisma u mogućnosti da prikažemo sve probleme koje je obradio u knjizi a koji su veoma aktualni za sociologiju rada. Njegove svestrane analize mnogih pitanja, kao, na primer , y radnog vremena” i dr., veoma su bogate značajnim mislima i zapalanjima akutnih pojava koje se ispoljavaju u vezi sa radnim procesima. Svakako, fundamentalna, bitna, aktualna, konkretno primenjena na jugoslovensku stvarnost, i druga pitanja našla su svoje mesto u ovoj knjizi. Ovakvdm prikazivanjem problema dobili smo sisternatsko delo na području rada, koje može poslužiti stručniacima koji se interesuju za sociologiju, studentima ekonomskog fakulteta za spremanje ispita i široj publici za upoznavanje najaktualnijih pitanja iz sociology e rada.

dr aleksandar todorović

dr vladimir rašković

DRUŠTVENO SAMOUPRAVLJANJE I RASPODELA PREMA RADU U JUGOSLAVIJI

sociološM Institut, beograd, 1967. Poslednjih godina povećalo se interesovanje za naučno formulisanje različitih aspekata socijalističkih odnosa raspodele. Kao neposredni rezultat naučnog saznanja objektivnih zakona raspodele prema radu i različitih oblika samoupravIjanja, pojavio se izvestan broj stručnih radova sa tematikom iz te oblasti. Usled društvenog značaja raspodele za razvoj socijalističkih odnosa proizvodnje, veliki deo javnosti sa vidnim interesovanjem prati sve pokušaje praktičnog i teorijskog rešavanja osnovnih pitanja raspodele i procesa dmštvenog samoupravlianja. To je slučaj i sa poiavom knjige dra Vladimira Raškovića „Društveno samoupravIjanje i raspodela prema radu u Jugoslav!]!”, u izdanju Sociološkog instituta u Beogradu. Interesovanje je poraslo tim vise što ovakav naslov ukazuje, na prvi pogled, na fundamentalne komponente, principe i načela ekonomskog i političkog uređenja Jugoslavije. Po svom nastanku ovo delo, koje ima podnaslov „sociološka studija”, sasvim je neobično. Uvodni deo (str. 9—20). pod naslovom „Pojraovna određenost društveniii odnosa”, u nešto skraćenom i izmenjenom vidu, ali bez bitnih sadržinskih promena, potiče dz autorove knjige „Sociologija rada” (str. 49—59), mada on to čitaocu ni u kakvom obliku ne stavlja na znanje. Prvo poglavlje (str. 23—64), pod naslovom „Materijalne proiz\ r odne snage i proizvodni odnosi”, predstavlja tekst sadržan i objavljen u drugoj autorovoj knjizi, univerzitetskom udžbeniku „Sociologija" (str. 75—116). Autor je ovde izvršio izvesna sažimanja, de-

488