Гледишта

novog, ta pitanja sam već obrađivao u drugim radovima. 2 ) Ovaj deo izlaganja potreban je radi potpunosti slike. I. PRAVNI I EKONOMSKI POJAM SVOJINE Svojina u pravnom smislu je institut pravnog poretka, I koji fizičkim i pravnim licima daje isključivo pravo ' da raspolažu stvarima. Ovo pravo nazivamo pravom svojine. O tome ko je pravni vlasnik neke stvari odlučuje pravni poredak. Naprotiv, o tome ko je vlasnik neke stvari u ekonomskom smislu, pravni poredak ne kaže ništa. Tačnije, pravni vlasnik stvari može biti njen ekonomski vlasnik, ali ne mora biti. Njen ekonomski vlasnik može biti sasvim druga osoba. Ko je vlasnik u ekonomskom smislu, to je quaestio facti: to je onaj koji stiče koristi od stvarij" ili, da upotrebim Marksov izraz, onaj ko prisvaja. Pod korišću stvari, pad korišću koju stvar daje, podrazumevamo nj en proizvod, tj. povećanje proizvoda proizvodnog procesa koje prouzrokuje povećano učešće te stvari u njemu, odnosno smanjenje proizvoda proizvodnog procesa koje prouzrokuje smanjenje učešća te 'stvari u njemu. Ukijučivanje parcele zemljišta u proizvodni proces povećava njegov proizvod; to povećanje proizvoda nazivamo proizvodom te parcele zemljišta. Povećano učešće rada, npr., uključivanje dodajnog radnika u proizvodni proces, povećava njegov proizvod; to povećanje nazivamo proizvodom tog radnika, odnosno njegovog rada. Uključivanje patenta u proizvodnju povećava njen proizvod; to povećanje proizvoda proizvodnog procesa nazivamo proizvodom patenta. Onaj ko prisvaja proizvod parcele zemljišta, ekonomski je vlasnik te parcele. Onaj ko prisvaja proizvod patenta, njegov je ekonomski vlasnik. Onaj ko prisvaja proizvod rada, ekonomski je vlasnik odgovarajuće radne snage. Ovaj pojam ekonomske svojine zahteva dve dopune. Prvo proizvod može imati materijalni, ali i nematerijalni oblik. U najopštijem obliku definicije on znači sumu koristi koje Ijudi mogu trošiti, sumu ~wellfare”, ako upotrebimo engleski izraz. To znači da proizvode u navedenom smislu ne daju samo stvari koje konvencionalno übrajamo u sredstva za proizvodnju, već i stvari koje obično übrajamo u potrošna dobra, posebno trajna. Stan, na primer, nije predmet potrošnje neposredno; predmet potrošnje su koristi koje on pruža. Stan time dobija ulogu kakvu imaju proizvodni faktori u procesima koje obično imamo u vidu kad upotrebimo taj izraz. Na

: ) Posebno detaljno u članku „Ekonomski in pra\Tii pojem lastnine" (Pr a v n i k, god. VIII, 1953). dalie u referatu na savetovanju o problemima društvene svojine u SANU, ~Svojina, naročito kao ekonomski pojam" (Srpska akademija nauka i umetnosti, 1965), i na drugim mestima.

532

DR ALEKSAKĐAR BAJT