Гледишта

taj način, kao što fabrika proizvodi materijalne proizvode, stan proizvodi nematerijaine koristi. U tome je ekonomski razlog da se u mnogim socijalističkim zemljama stanovi (i slična potrošna dobra) tretiraju gotovo jednako kao i sredstva za proizvodnju, s tim da je stambena svojina ograničena, kod nas takođe, iako stanove zvanično übrajamo u potrošna dobra. Drugo, pošto stvari ne učestvuju u proizvodnji samo u kratkim razdobljima, već i u dugim, u kojima se menja i njihovo pravno vlasništvo i prisvajač njihovih proizvoda, pri definisanju vlasnika stvari u ekonomskom sraislu moramo imati u vidu prisvajanje stvari u svim periodima u kojima stvar daje proizvode. Svojina stvari u trenutku koji je poslednji u egzistenciji stvari je nužno samo delimična svojina. Iz izloženog možemo izvesti sledeće značajne razlike između pravnog i ekonomskog pojma svojine: 1. Đok pravni vlasnici mogu biti i fizička i pravna lica, ekonomski vlasnici mogu biti samo fizička lica. Pravna lica ne mogu prisvajati u smislu potrošnje, uništavanja koristi. 2. Predmet svojine u pravnom smislu je stvar, predmet svojine u ekonomskom smislu je dobro, što znači kori sn a stvar, stvar koja daje koristi. 3. Pravni vlasnik stvari može biti jedna, a ekonomski druga osoba. Delimično je to posledica okolnosti što pravni vlasnici mogu biti i pravna lica, dok vlasnici u ekonomskom smislu mogu biti samo fizička lica. Bitno u konstataciji da pravni vlasnik iste stvari može biti jedna a ekonomski druga osoba jeste da ekonomski vlasnik neke stvari može biti drugo fiz i čk o lice, a ne njen pravni vlasnik. Nekoliko primera. Pravni vlasnik stambene zgrade je onaj koji je upisan kao vlasnik u zemljišne knjige; ekonomski vlasnik je onaj koji plaća zakupninu, ukoliko ona ne prelazi iznos potreban za obnovu zgrade. Ukoliko prelazi, ali ne dostiže veličinu koristi koju stan daje, onda su ekonomski vlasnici srazmerno obojica, vlasnik i zakupac. Vlasnik patenta (tehnološkog postupka i sl.) je uvek njegov kupac, bar pravno; ako je patent platio po ceni koja je ravna sadašnjoj vrednosti svih budućih proizvoda patenta, onda je, uprkos ku povini patenta, postao samo njegov pravni vlasnik. Ekonomski vlasnik je ostao prodavac patenta. Isto važi za vlasnika zemlje, mašine, cele radnje ili preduzeća, uopšte za vlasnika svakog faktora u pomenutom širem značenju. 11. SADRŽINA PRAVA SVOJINE Institut pravnog poretka koji nazivamo pravom svojine, razumljivo, ne bi imao smisla ako ne bi imao nikakvu društveno-ekonomsku sadržinu. Njegova namena

533

DRUŠTVENA SVOJINA KOLEKTIVNA I INDIVIDUALNA