Гледишта

je nesumnjivo da omogući prisvajanje proizvoda koji daju pradmeti prava svojine i sve ono što prisvajanje i akumulacija proizvoda omogućava. Primeri stvari koje nisu korisne sigumo nisu oni zbog kojih je pravo svojine pravno formulisano. Pri tome treba znati da se obim takvib stvari znatno smanjuje ako iraamo u vidu da stvar koja je danas nekorisna može davati proizvode sutra, zbog čega je u prvom naslovu naglašeno da ekonomsku svojinu nad stvari treba ocenjivati prema koristima koje daje u ce-1 o m periodu svog postojanja. Kada govorimo o sadržini prava svojine, imamo u vidu upravo te ekonomske motive njene pravne formulacije. Dmgim rečima, imamo u vidu stvarne dmštveno-ekonomske odnose koje pravni poredak u institutu prava svojine oblikuje i pravno štiti. U tom pogledu možemo utvrditi sledeće: 1. Sadržina prava svojine je u različitim pravnim porecima, posebno u pravnim porecima koji pripadaju različitim dmštveno-ekonomskim formacijama, različita. Između rimskopravnog jus utendi, fmendi ac abutendi ili liberalne kapitalističke privatne svojine, na jednoj strani, i srednjovekovnog jus procurandi et dispensandi, na dmgoj, postoje značajne razlike. Značajne su i razlike u sadržini prava svojine između pravnih poredaka koji pripadaju istim dmštveno-ekonomskim formacijama. Iz toga možemo zaključiti da svaka dmštveno-ekonomska formacija i svaki pravni poredak prilagođava sadržinu svojine svojim dmštvenim i ekonomskim ciljevima. 2. Svaki pravni poredak poznaje mnogobrojna civilnopravna prava, kojima je moguće ograničiti pravo svojine, pravno i ekonomski. To su stvarnopravna i obligacionopravna prava. Kao primer možemo navesti službenosti i zakup. 3. Pored privatnopravnih institucija, konkretnu sadržinu prava svojine određuje i javno pravo, posebno upravnopravne odredbe države i dmgih teritorijalnopolitičkih zajednica. Direktne i indirektne poreze, uključujući i porez na nasleđe, prisilni otkup i administrativne cene možemo navesti kao primer. 4. U robnoj privredi, posebno u novčanoj, o konkretnoj sadržini prava svojine takođe odlučuje i stmktura cena. Pri datom obimu proizvoda stvari, stmktura cena diferencira dohotke koje stvari daju, i time menja ekonomski položaj njihovih vlasnika. Preko cena i realnih dohodaka ona omogućava prisvajanje proizvoda onima koji nisu pravni vlasnici odgovarajućih faktora, a pramim vlasnicima faktora, pak, onemogućava prisvajanje njihovih proizvoda. Ovo dejstvo može iskoristiti država; u tom slučaju ipak je reč o oblikovanju sadržine prava svojine koje smo naveli pod tačkom 3. Faktore koji oblikuju sadržinu privatne svojine koje smo naveli od 1 do 3, možemo uvrstiti u institucionalnu

534

DR ALEKSANDAR BAJT