Гледишта

svojinom per se, bez ikakvog doprinosa radnih sposobnosti vlasnika. Zato se svojina zemlje i kapitala kvalifikuje kao svojina nad tuđom radnom snagom, i u tome je razlog zbog kojeg je ideja socijalizma uvek povezana s idejom socijaiizacije zemlje i kapitala. Isto vredi i za tržišni monopol, koji vlasnicima faktora daje monopolski dohodak, koji je u prvom redu prouzrokovan preduzetništvom. Socijalizaciji zemlje i kapitala ovde odgovara ukidanje preduzetništva, tj. robne privrede uopšte. Učešće u proizvodnom procesu s dmgim faktorima pretpostavlja neki napor njihovog vlasnika, bilo da je pretežno fizičkog ili pretežno intelektualnog karaktera. Kako rad u užem značenju, tako i preduzetništvo i pronalazaštvo, zato, znače neposredno učešće njihovih vlasnika u proizvodnji. Njihovi relativni dohoci u savremenoj privredi, naravno, ne odražavaju napor koji je u vezi s njihovim učešćem u proizvodnji, bilo da ga merimo ovako ili onako. Odražavali bi ga samo u slučaju kada bi među njihovim vlasnicima postojala slobodna konkurencija u pogledu raspolaganja radnim sposobnostima, kađa bi svako mogao raspolagati bilo s preduzetničkim, bilo s pronalazačkim, bilo s radnim sposobnostima u užem smislu, i to s bilo kojom od ovih sposobnosti. Pošto to nije tako, svojina radnih sposobnosti izvor je sličnih nejednakosti među Ijudima kao i svojina zemlje i kapitala. To je sadržano u Marksovim mislima kada u Kritici Gotskoga prog r a m a kaže; „Što se, pak, tiče raspodele sredstava potrošnje među pojedine proizvođače, tu vlada isti princip kao pri razmeni robnih ekvivalenata: jadnaka količina rada u jednom obliku razmenjuje se za jednaku količinu rada u drugom obliku. Zato je ovde jednako pravo još uvek po principu buržoasko pravo.” Ali, ~ovo jednako pravo je nejednako pravo za nejednaki rad ... Zato je ono, po svojoj sadržini, pravo nejednakosti, kao i svako pravo." 3 ). Drukčije rečeno, slično kao što smo utvrdili da zemIja i kapital daju svojim vlasnicima dohotke samo pod određenom institucionalnom strukturom, tako i radne sposobnosti daju svojim vlasnicima dohotke neproporcionalne stvarnom radnom naporu samo pod određenom institucionalnom strukturom. Ipak, naglašavamo da je reč samo o sličnosti, što ćemo odmah videti u nastavku. IV. DRUSTVENO-EKONOMSKE FUNKCIJE PRIVATNE SVOJINE Navešću dve osnovne društveno-ekonomske funkcije privatne svojine koje su značajne za pitanje koje razmatramo. S gledišta socijalističke privrede prv r a je negativna, druga pozitivna.

J ) K. Marks, Kritika Gotskog programa, K u I t u r a, Beograd, 19S0, str. 22—23.

536

DR ALEKSANDAR BAJT