Гледишта

1. Privatna svojina proizvodnih faktora, koja omogućava prisvajanje dohotka njihovim vlasnicima u skladu sa cenama koje faktori dobijaju u odgovarajućoj privredi, implicira eksploataciju vlasnika manje produktivnih faktora od strane vlasnika produktivnijih faktora. Ipak postoji u tome bitna razlika između vlasnika zemlje i kapitala, s jedne strane, i vlasnika radnih sposobnosti, s druge. Ona nije toliko u tome što jedni dobijaju proizvode bez ikakvog stvarnog doprinosa proizvodnji (u smislu napora), a drugi na osnovu njega. Značajnije je to što je akumulacija radnih sposobnosti u jednom čoveku, čak i kada je reč o preduzetništvu, jasno ograničena značajem samih tih faktora, dok akumulaciju zemlje i kapitala sam značaj tih faktora ne ograničava. Zato privatna svojina zemlje i kapitala omogućava koncentraciju moći nad vlasnicima drugih faktora, što je osnova klasnih društvenih uređenja. Prema tome, privatna svojina zemlje i kapitala, ukoliko nisu ograničeni nekim egzogenim faktorima, stalno r a đ a klasno iskorišćavanje. U tome je razlog što smo pod prethodnim naslovom govorili samo o sličnosti, aneio jednakosti odnosa između vlasnika radnih sposobnosti na jednoj i vlasnika zemlje i kapitala na drugoj strani. 2. Privatna svojina je značajan stimulator proizvodnog delovanja Ijudi. To važi i za svojinu radnih sposobnosti i za svojinu na zemlji i kapitalu. Motiv koji podstiče proizvodnu delatnost Ijudi može biti potrošnja ili akumulacija. U slučaju svojine radnih sposobnosti motiv je, po pravilu, potrošnja, iako su izvor početnih akumulacija dohoci od radnih sposobnosti. U slučaju svojine zemlje i kapitala pretežni motiv je akumulacija svojine i društvene moći. Obe funkcije koje sam naveo ima privatna svojina i u pravnom i u ekonomskom značenju. Razlog je razumljiv. Ekonomski motiv pravnog instituta svojine je, kako smo videli, svojina u ekonomskom smislu, prisvajanje proizvoda stvari koje su prcdmet svojine. V. KRITERIJUM DRUSTVENE SVOJINE U EKONOMSKOM SMISLU Prema onome što smo ustanovili u pogledu svojine u ekonomskom smislu, izvesno je da nam odgovor na pitanje šta je društvena svojina u ekonomskom smislu može dati samo struktura raspodele društvenog proizvoda. Odnosi raspodele su odraz svojinskih odnosa, kaže Marks. Zato svojinske odnose možemo odrediti samo ako poznajemo odnose raspodele. Pitanje o tome šta je društvena svojina u ekonomskom smislu dakle, svodi se na pitanje kako se mora raspoređivati dmštveni proizvod da bismo mogli govoriti o društvenoj svojini.

537

ORUŠTVENA SVOJINA KOLEKTIVNA 1 INDIVDDUALNA