Гледишта

gledišta svoje prve funkcije privatna svojina se može imobilisati. S druge strane, proglašavanje svojine za društvenu (državnu) ne stvara samo po sebi društvenu svojinu u ekonomskom smislu. Ako vi.šak proizvoda prisvaja sloj Ijudi, na primer, državna birokratija ili državna hijerarhija, ekonomska svojina je ipak privatna, čak može biti klasna, iako je ustavno proglašena za društvenu. Slično je ukoliko proizvod zemlje i kapitala prisvajaju pojedini kolektivi. U tom slučaju reč je 0 kolektivnoj privatnoj svojini (u ekonomskom smislu). Očigledno je da se u pravnom sistemu društvene svojine mogu ostvariti odnosi raspodele koji odgovaraju društvenoj svojini sarao pomoću odgovarajućeg sistema faktora koji oblikuju privatnu svojinu. lako stoji da pravno formulisana društvena svojina, u vezi s odgovarajućim ekonomsko-političkim merama, pospešuje društvenu svojinu u ekonomskom smislu, ipak se može reći da ona sama po sebi nije sposobna da se ekonomski afirmiše i samostalno reprodukuje. Sama po sebi je, dakle, mnogo slabija nego privatno pravo svojine. VI. SAJV/lOUPRAVLJANJE KAO KRITERIJUM DRUSTVENE SVOJINE U nas se afirmiše i jedno i drugo shvatanje društvene svojine. Pošto privatna svojina zemlje i kapitala omogućava koncentraciju svojine i društvene moći, a pod koncentracijom svojine i društvene moći obično se podrazumeva privatnokapitalistička i državnokapitalistička (ali i državnosocijalistička) koncentracija svojine i društvene moći, čini se da je ukidanje privatne svojine i uvođenje društvene, ne samo u pravnom već i u ekonomskom smislu, obezbeđeno ukidanjem privatne kapitalistove i državne vlasti nad radom i uvođenjem samoupravljanja. Takvo shvatanje je pogrešno iz više razloga. Najpre, ono interpretira društvenu moć usko u smislu neposrednog odnosa kapitalist radnik, odnosno neposrech nog odnosa državni organ radnik. Tipično, pak, za oblast svojine je da ovladava društvenim radom 1 odatle raspodelom kao celinom, bez obzira na konkretne manifestacije koje to ima u pojedinim procesima. Neposredni odnos kapitalist—radnik i država—radnik je u pretežnoj meri odnos preduzetni k—radnik ili, čak, odnos direktor—radnik. Uprkos nesporno privatnoj svojini zemlje i kapitala, ovladavanju društva i raspodele na osnovu koncentrisane svoiine, element moći, kako pokazuje savremeni kapitalizam, može biti u velikoj meri izdvojen iz odnosa preduzetnik—radnik. S druge strane, samoupravljanje samo po sebi ne isključuje taj element moći iz neposrednih odnosa u-

539

DRUSTVENA SVOJINA KOLEKTIVNA I INDIVIDUALNA