Гледишта

nutar kolektiva (što dokazuju mnogobrojne studije 0 distribuciji moći u kolektivima), ni sociološki ni psihološki, a posebno ne likvidira samo po sebi svojinsku vlast u odnosima među kolektivima. Prethodno smo utvrdili da se prisvajanje na osnovu svojine zemlje i kapitala može sprečiti samo odgovarajućim ekonomsko-poiitičkim merama. Ako se državni aparat brine samo za to, ako ne upotrebljava svoju moč za postepeno utvrđivanje svog položaja u raspodeli 1 za postupno zatvaranje u sociološku i ekonomsku celinu, ne može se osporavati društveni značaj svojine. Čak i ako preuzme preduzetničku funkciju, a planiranje bez sumnje znači delimično preuzimanje preduzetničke funkcije, on se ne može negirati. Inače bismo morali identifikovati socijalizam sa samoupravljanjem, mada, po svemu sudeći, postoje : ocijalističke privrede i bez samoupravljanja i mada se samoupravljanje može lako deformisati u svojinsko prisvajanje. Najzad, postoje različite ravni samoupravljanja. Ako je suština vlasti svojine nad radom makroekonomska vlast, onda je a priori vrlo verovatno da se ona može ukinuti samo makroekonomskim merama, a ne samim samoupravljanjem unutar radnih kolektiva, dakle na najnižoj ravni. Odgovarajućim mehanizmom neposrednog i posrednog odlučivanja (izbora) može se tim merama oduzeti etatistički karakter i dati značenje samoupravljanja na višem stupnju. VII. PRIVATNA SVOJINA ZEMLJE I KAPITALA SITNIH PROIZVOĐAČA Kakav je s ekonomskog stanovišta položaj privatnih vlas nika zemlje i kapitala u našoj privredi koji učestvuju u procesima zajedno s drugim faktorima, pre svega radom i preduzetništvom? Ako se najpre ograničimo na seljake, možemo utvrditi dva posebno jaka faktora, koji oblikuju sadržinu njihove svojine na zemlju i kapital. To je, pre svega, primitivna tehnologija, koja pri postojećim cenama poljoprivrednih proizvoda ne omogućava realizaciju apsolutne rente i kamate, zatim ograničenje površine zemije koja može biti u privatnoj svojini na maksirnum koji onemogućava akumulaciju svojine i društvsne moći. lako diferencijalna renta diferencira dohotke seljaka, i mada su različite i količine zemlje i kapitala kojima raspolažu, već sama ta dva faktora onemogućavaju da sel jaštvo kao celina, bez obzira na njihove međusobne odnose, prisvaja društveni proizvod iznad razmera koje odgovaraju količini rada i preduzetništva koje u njega ulažu; pre bi se reklo da ga prisvajaju ispod njih. A to znači da već ova dva faktora omogućavaju da s ekonomskog stanovišta njihovu svojinu odredimo kao društvenu. Otuda problem nije u tome da se sitni poljoprivredni proizvođači na neki način uključe u sistem društvene

540

DR ALEKSANDAR BAJT