Гледишта

tem straha kao u administrativnim odnosima), da deluju kao samoupravljači, kao moralno angažovani Ijudi. Kada konstatujerao da delu funkcionera i formalnih aktivista nedostaje neophodna porcija moralne snage, doslednosti, hrabrosti, inicijativnosti, ne proglašavamo za ideal nepromišljeno hazarderstvo, spekulativnost i opozicionarstvo po svaku cenu. Zahtev da se u aktivisti i funkcioneru spoje određena mera smelosti i promišljene analize stvamosti, doslednosti i elastičnosti, lične inicijativnosti i disciplinovanosti ne proizlazi iz želje za kompromisom između revolucioname kritičnosti i konzervativnosti bilo kakve vrste. Označena pozitivna sinteza suprotnih lično-karaktemih osobina (koje ni u jednom čoveku nisu potpune) bila bi, po našem mišljenju, potpuno revolucionamo-aktivistička, jer odgovara objektivnim polamostima društvenog napretka.'U razvoju socijalizma postoje dugoročne konstante (izražene kod nas u uvodnom delu Ustava), nao i stalna promenljivost oblika u kojima se ove konstante javljaju zbog stalno promenljivih uslova. Ako je neko „disciplinovan” u tom smislu da se u praksi pridržava ovili konstanti, dugoročnih moralnih obaveza, a istovremeno ih menja elastično, u skladu sa menjanjem uslova onda između njegove „discipliniranosti” i „elastičnosti” nema nikakve rascepljenosti, nego samo dijalektičke celovitosti (nešto potpuno drugo je smeša birokratske poslušnosti i politikantske, besprincipijelne elastičnosti). Nedovoljno obrazovanje i stručnost jednog dela funkcionera već dugo nije posledica objektivnih prilika (npr., siromaštvaj revolucioname aktivnosti), nego, pre svega, pogrešne lične vrednosne usmerenosti. Pošto je većem broju uspelo da zadrže svoje pozicije kao admdnistrativni vršioci ili eklektički menadžeri, uopšte se nisu potrudili da produbljuju svoje obrazovanje. Pošto je ovakav put bio najkomfomiji, proglasili su sebe za samo skromne „praktičare koji nemaju teorijskih pretenzija”. Na žalost, ova lenjost, sakrivena iza prividne skromnosti, imala je i ozbiljne dmštveno-političke posledice. Složenost socijalističkog razvoja, koja je sve veća na njegovim višim stupnjevima, zahteva na svim podmčjima dmštvenog života veliki broj karaktemih i visokoobrazovanih funkcionera, koji umeju i hoće neprestano da spajaju teoriju i praksu. Pošto imamo baš na tom kadrovskom podmčju još velike nedostatke, značajna podmčja prakse našeg dmštva sve teže se pomeraju napred. A istovremeno se formira suprotnost između onih pojedinaca koji neopravdano đrže pozicije i onih koji imaju opravdanu ambiciju, da svoje pošteno stečeno iskustvo, obrazovanje, sposobnost i vrednoću plasiraju tamo gde je dmštveno najkorisnije. Dosledniju kadrovsku politiku i kadrovsKo vaspitanje ne zahteva nikakva apstrakcionistička moralna čistota, nego celokupno naše dosadašnje iskustvo, zahteva ga činjenica da naše draštvo na mnogim mestima nije napredovalo onoliko koliko je raoglo.

580

DR VOJAN RUS