Гледишта

miroslar radovanovič

Na društveni položaj i socijalno-psihološko stanje nezaposlenog čoveka utiče niz činilaca: mogućnost da podmiri osnovne životne potrebe, nivo razvijenosti potreba, stav uže i šire okoline, posebno porodice, dužina trajanja nezaposlenosti, tip ličnosti itd. U sredini u kojoj je jedva jedna osmina nezaposlenih obuhvaćena materijalnim obezbeđenjem, kao što je to slučaj u nas, i gde je iznos pomoći tako nizak da ne omogućuje zadovoljenje ni najosnovnijih potreba, posledice nezaposlenosti se najjače osećaju u sferi materijalnih lišavanja. Međutim, to ne znači da su materijalna lišavanja jedina posledica koja pogađa nezaposlenog čoveka. 2 ) Nezadovoljene ekonomske potrebe dovode do prigušivanja socijalnih i personalnih potreba. U toku istraživanja, u razgovoru sa ispitanicima, naročito kod izvesnog broja slučajeva, moglo se videti da su Ijudi prosto opsednuti potrebom za novcem. Na elastično postavljeno pitanje: „Pored materijalne zarade, šta vas još podstiče da tražite zapo-

') Izvod iz obimnijeg istraživanja: ~Nezaposlenost kao društveni problcm u jugoslovenskom društvu". 2 ) Nasuprot vulgarno-ekonomističkom shvatanju čoveka kao ~homo aeconomicusa" koga stanje nezaposlenosti uglavnom pogađa zato što ga lišava materijalnih sredstava za egzistenciju, socijalno-psihološka istraživanja p>okazuju da nezaposlenost vrši višestruki uticaj na čovekovo doživljavanje sebe i sveta oko sebe, dovodeći do dezorganizacije ne samo radno-profesionalne već i ostalih životnih sfera. Govoreći o uticaju socijalnih faktora na percipiranje prostora i vremena, prof. Rot navodi zanimljiv rezultat do koga je došao Lazarsfeld: ~Ilustrovan primer kako socijalni faktori utiču na opažanje vremena kod civilizovanog evropskog coveka daje Lazarsfeld (P. Lazarsfeld, 1937) prikazujući ponašanje nezaposlenih. Dok su bili zaposleni, pažljivo su kontrolisali proticanje vremena, a kad su postali nezaposleni, postali su indiferentni na vreme. Dešavalo se da su na neke ugovorene sastanke dolazili i po čitav sat kasnije, mada nisu bili ničim sprečavani. Ova njihova zakašnjavanja objašnjavana su time šlo se u njih davanje važnosti vremenu promenilo. Socijalni momenat-besposlica, ia činjenica da nemaju šta da učine, uticala je i na njihovo davanje važnosti vremenu i na doživljavanje vremena" (dr Nikola Rot ~Socijalna psihologija", privremena autorizovana skripta za studente Filozofsko-istorijskog takulteta, Beograd, 1966, str. 153—154).

SOCIJALNOPSIHOLOŠKE POSLEDICE NEZAPOSLENOSTI 581