Гледишта

radnicima koji imaju punu osmogodišnju školu i stručno obrazovanje za posao koji će raditi, radnicima koji su počeli svoju proizvodnu aktivnost u industriji i imaju nameru da u njoj trajno ostanu. Ovi radnici imaju mnogo aktivniji odnos u procesu radne aktivnosti ( struktura njihovih stavova se značajno razlikuje od radnika kojima je rad u preduzeću dopunska aktivnost. Tako odiazak sa otpremninom kao prvi efekat ima značajnu pro menu u strukturi zaposlenih, onih koji su ostali u radnom odnosu. Odlaskom većeg broja nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika ostali su dovedeni u nov položaj u vezi sa poslom koji obavljaju i sa odnosom prema zbivanjima u radnoj organizaciji. Jasno se postavilo pitanje za svakog pojedinca šta je njegova osnovna delatnost. Odluka o tome povlačd aktivnijd stav pojedinca u procesu radne delatnosti bilo da se opredelio za rad u fabrici, ili rad u selu, ili na zanatu. Drugi problem koji je ovakvim oblikom raskidanja radnog odnosa bio rešen jeste intenzivnije „pomeranje pravog čoveka na pravi posao". Uz rad stručnih službi kojim se radnik koristi pri rasporedu na druge poslove, najbitniji faktor produktivnosti radnika na novom poslu je njegova motivacija da uspešno ispunjava radne zadatke. A ta motivacija je najjača ako se sam opredelio za poslove na kojima treba da radi, i ako je orijentosan da na njima uspe. Postojanje jake motivacije za uspešan rad na novom poslu može samo da uveća rezultate psihološke oidjentacije i selekcije. „Pomeranje” jednog broja nedovoljno kvalifikovanih radnika na odgovarajuće poslove oslobađa radna mesta za početnike stažere; oslobađanje radnih mesta übrzano je i panzionisanjem ostarelih osoba koje se mogu panzdonisati uz umanjenu penziju. Dobijena sredstva u vidu otpremnine, planski udružena d upotrebljena od više zanatlija, mogu značiti ozbiljan doprinos razvoju zanatstva i uslužnih delatnosti u komuni. Pored toga, značajan efekat se postiže i time što se vrši neka vrsta prirodne selekcije pri raskidanju radnog odnosa. Oni koji se osećaju nestabilni u industriji, za koje je karakterističan „predindustrijski intenzitet” (P. Novosel), kojima tempo i način života u industriji ne odgovara, prvl su se javili za raskidanje radnog odnosa. Oni koji su se bavili nekom delatnošću, koji imaju obezbeđenu egzistenciju takođe su bili među prvima koji su se prijavili. Tako dobru selekciju ne bi mogle izvršiti stručne službe. No fKjkazalo se da su se pozitivni efekti ovakvog raskidanja radnog odnosa ispoljavali samo u jednoni periodu, odnosno mesec dana po stupanju na snagu ove odluke. Duži rok za odlučivanje navodi radnika na sumnju da ovakva odluka ima sigurno „neki zadnji cilj”, da je ~dug rok ostavljen zato što će posle biti otkaza” i sl., a u takvim situacijama giasine se brzo šire i nesigurnost radnika postaje sve veća. To navodi mnoge da se prijave za ovakav način raskidanja radnog odnosa i pored toga što nemaju uslova za stvaranje dohotka na drugoj strani. Znači primena ovakve odluke duže od mesec dana deluje na zaposlene tako što iih nepotreb-

592

MARIJA TODOROVIC