Гледишта
ako se organizovano prislupi njenoj realizaciji, raskidanje radnog odnosa uz otpremninu može doneti dosta pozitivnih elckaia koji bi se mogld formulisati kao: , __ a) smanjenje broja nedovoljno kvalifikovanih radnika koji zbog svog nivoa obrazovanja ne mogu da prate tehnički progres; b) orijentacija radnika da.se svim svojim sposobnostima bavi poslovima gde će dati veće društveno korisne rezultate, a za sebe stvoriti veći dohodak; c) manifestacija i ostvarenje specifičnog oblika solidamosti radnika sa radnicima koji napuštaju preduzeće; d) p>odsticanje penzionera koji rade, i svih drugih koji imaju na neki način obezbeđenu egzistenciju, da oslobode . radna mesta za početnike, mlađe stručnjake itd. Ovi efekti imaju z.a krajnji cilj povećanje produktivnosti i s.tvaranje mogućnosti za upošljavanje mlađih, stmčnih kadrova, No postavljeni caljevi ne znače da je ostvarana i socijalna funkcija ovog novog načina raskidanja radnog odnosa. Da li će socijalna funkcija otpremnine biti ostvarena zavisi mnogo od pripreme i sprovođenja ove akcije, i od procene u svakom konkretnom slučaju da li je odlazak tog,radndka u interesu i radnika d organizacije odnoano da li će njegov odlazak značiti ostvarenje mogućnosti za podizanje nivda kvalifikacione stmkture radne organizacije i neće li radnik posle raskidanja radnog odnosa pasti na teret dmštvene zajednice. Mislim da je polazna osnova za realizaciju ovih ciIjeva dobra, samo ako je stvami razlog i povod za pokretanje ove akcije: trajnije poboljšanje kvaliteta i nivoa stračnosti i zaposlenih, a ne trenutno rešavanje „viška radne snage”, odnosno ako je socijalna namena otpremnine u pobolj: šanju uslova za sticanje dohotka i pojedinca i kolektiva kao celine. Efekti koji se postižu odlaskom nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika, koji se nalaze u gmpi tzv. radnika-seljaka (koji imaju veći zemljišni posed d koji se u slobodnom vre, rnenu bave poljoprivredom) i radnika koji kao osnovno zanimanje imaju zanat ili stmku koja nije delatnost radne organizacije, mogu značiti veliki doprinos promeni stmkture radne snage koja ostaje u radnoj organizaciji. Ova promena stmkture radne snage odražava se najneposrednije na promenu stmkture stavova i shvatanja radnika koji ostaju u radnom odmosu. Radndk-iseljak ili iradnik-zanatlija uvek je bio čvrsto vezan za zemlju i prihod od nje odnosno za svoj zanat, a dohodak koji je sticao u radnoj organizaciji služio mu je kao dopunski prihod. Takav radnik je malo i neangažovano pratio samoupravnu aktivnost u radnom kolektivu i malo, ili nimalo, bio spreman da se angažuje u rešavanju teških situacija u kojiraa se kolektiv nađe. Takav radnik je brzo nalazio računicu da mu se više isplati da uzme neplaćeno odsustvo, kada je na čekanju, ili da uzme bolovanje kada su lični dohoci smanjeni. Dopunska sredstva u vidu otpremnine samo su mu pomogla da se konačno opredeli da nedovoljno i nesavremeno angažovan posed u poljoprivredi kitenizdvnije aktiviira ila da ,se vrati svom zanatu za koji je uvek bio vezan. Odlazeći, on ustupa mesto
591
OTPUSTANJE SA OTPREMNINOM