Гледишта

mogao da mi kaže kako će biti bolje”), koja se često graniči sa unutrašnjim konfliktom. Kod emocionalno stabilnih, socijalno prilagođenih radnika razmišljanje o ovoj odluci se završava odlukom kojoj prethodi unutrašnji konfiikt, sukob motiva vezanih za prednosti i nedostatke novog društveno-ekonomskog položaja i jednog ili drugog načina života. Konflikti sa porodicom javljaju se, po pravilu, kod onih radnika koji nemaju sigume i jasne perspektive za sticanje dohotka van radnog odnosa. Mali zemljišni posed ili zanati koji nemaju „sigurnu prođu” najčešće stvaraju smnnju kod članova porodice da će njihov standard ostati na istom nivou kao kada je radnik bio u radnom odnosu sa organizacijom koju napušta. Na ovu odluku i pri takvim uslovima odlučuju se, po pravilu, radnici koji su i u radnom odnosu, za vreme procesa rada dolazili u sukob sa radnom grupom, kojima se tempo i način života u industriji sviđao manje nego samostalno organizovanje aktivnosti kojom bi stićao dohodak. Konflikti sa najužom životnom sredinom su veoma retki, a javIjaju se kod neurotičnih ličnosti. Kako se ovakvi konflikti mugu završiti i tragično (übistvom ili samoubistvom) neophodna bi bila organizovana stručna i društvena akcija razrešavanja ovakvog konflikta da se ne bi stvarale nepoželjne posledice za pojedinca i lokalnu društvenu zajednicu. (Podaci na osnovu kojih je ovaj tekst pisan obuhvataju i slučaj kada je jedan NKV radnik alkoholičar posle raskidanja radnog odnosa i trodnevne pijanke pokušao da übije svoju ženu, a übio njenog brata, te tako ostavio nezbrinute dve porodice sa dvoje dece). Značajno je naglasiti da ponašanje radndka koji su uz otpremninu napustili preduzeće pokazuje da se manifestacije imutrašnjeg konflikta, do koga je dolazilo kod najvećeg broja radnika, ispoljava u granicama zdravog, društveno prihvatljivog ponašanja. Izuzeci su samo radnici kod kojih su se d u radnom iponašanju mogle primetiti karakteristike neprilagođenosti. Ovim su samo inicirami problemd za izučavanje konflikata koji nastaju u vezi sa raskidanjem radnog odnosa. DRUSTVENO-EKONOMSKI EFEKTI OTPREMNINE SA STANOVISTA RADNE ORGANIZACIJE Raskidanje radnog odnosa uz novčanu naknadu je svojevrsna pojava, nov fenomen, koji se razlikuje od sličnih pojava poznatih u nas, a i od onih koji su opisali neki autori (Maier, Miler i Form, i drugi). Već je rečeno da termin „otpremnina” ne odražava pravi cilj i namenu davanja dzvesne sume novca pri raskidanju radnog odnosa. Prve asocijacije koje se javljaju pri površnom posmatranju ove pojave svode se na to da je to stimuliranje najmanje obrazovanih i najmanje uticajnih radnika u lestvici odlučivanja da se što pre skinu sa „tereta” radne orgamzacije, koja ne gleda interese svih uposlenih radnika. Nepripremljena akcija ove vrste možda bi se mogla i izroditi u opisanu pojavu. Ali ako se cela akcija dobro pripremi.

590

MARUA TODOROVIC