Гледишта

podele je društveno-ekonomski status, ili „klasni položaj”, kako to dalje autor kaže. ~U zapadnim, industrijalizovanim zemljama klasa se određuje kaže Milbrat obično pomoću tri komponente: obrazovanje, dohodak i zanimanje.” Naravno, ove tri komponente su vrlo risoko međukorelirsme i prema shvatanju autora, koje ne izlazi iz okvira dominantnih teorija draštvene stratifikacije u SAD, one predstavljaju „objektivni” indeks klase nasuprot dobro poznatom ,subjektivnom”, koji se široko primenjuje u izučavanju draštvene stratifikacije u SAD. Verovatno da bi konkretnije odredio funkciju društveno-ekonomskog statusa, klasnog položaja, autor mnogo više pažnje posvećuje elementima klasnog položaja nego određivanju značaja pripadanja određenom statusu za učešće u političkom životu. Tako autor svaki od pomenutih elemenata obrađuje posebno i ukazuje na njihov značaj, svakog pojedinačno, za politički život. Na taj način on nam pokazuje kakav je odnos između veličine dohotka i učešća u političkom životu, stepena obrazovanja i političkog života, i kakav ie odnos zanimanja prema učešću u političkom životu. Ne ulazeći u autorov koncept klase, što bi, svakako, bio predmet za sebe, iznećemo samo neke zaključke koje je autor doneo na osnovu analize rezultata niza istraživanja pomenutog predmeta. Sva istraživanja su pokazala da je dohodak u pozitivnoi korelaciji sa učešćem u političkom životu. Isto tako istraživanja su pokazala da stepen obrazovania ima veći uticai na političko ponašanje nego ostale komponente društveno-ekonomskog statusa (dohodak, zanimanje). Neki opšti zaključci su, na primer, i ovi provereni u nizu evropskih zemalja, u SAD i u nekim azijskim zemljama: 1. obrazovanije osobe su svesnije uticaja vlasti na individuu nego manje obrazovane; 2. obrazovanije osobe imaju više političkih informacija;

3. osobe sa visokim obrazovanjem su sposobnije da utiču na političku vlast itd. Zanimanje je, kako kaže Milbrat, ,jiešto više varljiva varijabla za interpretaciju nego obrazovanje ili dohodak”, te se i rezultati veoma mnogo razlikuju. Na primer, neke studije (Dahl i Agger) pokazuju da su osobe koje se bave „višim” zanimanjima više sklone učestvovanju u političkom životu nego one sa ~nižim”. Skoro sve studije pokazuju da farmeri, seljaci, imaju niži nivo učešća u politici od svih ostalih grupa zanimanja (Campbell). Glavni razlog leži, pre svega, u relativnoj izolovanosti ruralnog života. ~Mi pronalazimo vrlo niske nivoe političkog interesa među farmerima u SAD. Uprkos rasprostranjenosti automobila i TV među ruralnim stanovništvom, život farmera je ne samo fizički već i društveno izolovan. Većina američkih farmera ne pripada udruženjima, a samo mali broj ima uticaj na njihov rad." Razmatra.jući posebno svaku od komponenata, autor je, istina mnogo konkretnije, analizirao faktore klasnog položaja koji su od značaja za politički život, ali je na taj način ispustio celinu. Ovakav metodološki pristup nije urodio plodom, jer je autor ostao na deskriptivnom nivou, i, što je mnogo značajnije, nije razjasnio odnos klasnog položaja i mogućnosti učešća u političkoj delatnosti. Nesumnjiv dokaz za ovakvu našu tvrdnju je i taj što Milbrat nije dao analizu svih ovih komponenti zajedno niti je pokušao da izvrši analizu međusobnih odnosa ovih komponenti u odnosu na politički život. Na ovaj način autor je izgubio mogućnost da nam pruži neke opštije zaključke o_odnosu društ\ ; ene i političke strukture. Analizirajući pojedine komponente bez pokušaja posmatranja tih karakteristika u njihovom odnosu, međusobnoj zavisnosti, povezanosti, autor ne može đati neke bitne odnose društvene i političke strukture pa čak ni

860