Гледишта

ga je, zaključuje autor, podela na gradsko i prigradsko područje, na nacionalnom planu, neopravdana u slučaju proučavanja političkih stavova i oblika ponašanja. Treba, na kraju, pomenuti i nekoliko radova koji govore o teškoćama proučavanja javnog mnenja. R. O. Carlson 9 ) pokreće jedno etićko pitanje polazeći od činjenice da su individualna iskustva Ijudi i njihova privatna mišljenja neophodna komponenta javnog mnenja. Međutim, dokle ići u sferu privatnosti i koji pristupi su u njenom proučavanju, sa moralnog stanovišta, opravdani? Mnogi smatraju da su ispitanici u položaju da prekinu svaki razgovor u momentu u kom to žele i da je stoga opravdano postavljati i ona pitanja koja ulaze u sfem ličnog života. No autor ovog članka zastupa mišljenje da je nerealno pretpostaviti da su svi ispitanici psihološki spremni da prekinu razgovor u trenutku kad on za njih postane neprijatan, da se odupru nekakvom spoljnjem autoritetu (vladi, naučnoj instituciji, komercijalnoj agenciji itd.) i tako spreče prodor u svoju privatnost. Naročito je delikatna upotreba projektivnih pitanja i testova kada ispitanici nisu ni svesni njihovog pravog značenja niti stvarnog smisla svog odgovora. Ovi i slični problemi zahtevaju razjašnjavanje ciljeva onih koji ispituju podmčje javnog mnenja. Već je u pomenutim radovima bilo ukazano na momenat konformizma ili draštveno poželjnog ponašanja. Ovaj momenat predstavlja posebnu teškoću u dobijanju istinitih odgovora u proučavanjima ja-

vnog mnenja, i predviđanja ponašanja na osnovu njili. Više radova 10 ) govori o ovim problemima tražeći izlaz u izbegavanju postavljanja zatvoreniir pitanja ili u formulaciji što sadržajnijih aitemativa od kojih svaka, ima isti stepen društvene poželjnosti. IColiko su pitanja sa zatvorenim odgovorima često neadek\ r atna za proučavanje nekih značajnih oblasti života pokazuju i rezultati anketa o moralu čija su pitanja data u br. 4, 1966/67. Pitanja se odnose na zadovoljstvo i nezadovoljstvo u vezi sa ponašanjem drugih Ijudi, moralnom Tflimnm nacije, čvrstinom javnih standarda ponasanja, polnim moralom muškarca i žene, predbračnim i bračnim moralom, pristojnošču u ženskom oblačenju itd. Prihvatanje jedne od unapred ponuđenih altemativa u potpunosti je isključila mogućnost spontanog, šireg izražavanja sopstvenih gledišta. Siromaštvo tako dobijenih podataka dozvoljava samo vrlo površnu analizu. Ovom izlagtmju treba dodati da je proučavanje javnog mnenja u SAD dosta parcijalizovano, bez ozbiljnije mogućnosti povezivanja pojedinačnih istraživanja u neke Sire celine. Razlog je svakako u nepostojanju određenijeg teorijskog okvira u prikapljanju relevantnih oodataka i u njihovoj analizi. Stoga se, kao što je već naglašeno, i ostaje uglavnom samo na utvrđivanju korelacije između dva obeležja, bez obzira na to da li je reč o karakteristikama javnog mnenja, njegovom formiranju i sl.

marlja kaljević

9 ) R. O. Carlson, "The Issue of Privacy in Public Opinion Research", POQ, Spring 1967, No 1. 10 ) D. H. Smith, Corresting for Social Desirability Response Sets in Opinion Attitude Survev Research";

jj. \\j O’Neill, ..Response Stvle Influence in Public Opinion Survevs"; c. R. Tittle and R. J. Hill, ~The Accuracy of Self-Reported Data and Prediction of Pohtical Activit> , PUU, Spring 1967, No 1.

866