Гледишта

CASOPISI

FILOSOFIJA br. 3/1967.

LJUBOMIR TADIĆ: Nacionalizam i intemacionalizam; RUDI SUPEK: Psihologija nacija i nacionalizma; ENVER RED2IĆ; Prilog razmatranju Engelsove teorije o istorijskim i neistorijskim narodima; VOJISLAV STANOVCIĆ: Univerzalističke teorije i nacionalizam; MILAN KANGRGA„: Politička i socijalna revolucija; IVAN MAKSIMOVIC; Ekonomska teorija ietika u socijalističkom dmštvu; HEDA FESTINI: Egzistencijalistička teorija o vremenitosti i Gian Battista Vico; STANIŠA NOVAKOVIĆ: Neka razmatranja o problemu argumentacije u filosofiji; DRAGAN M. JEREMIČ; In memoriam Miloš N. Đurić.

LJUBOMIR TADIĆ: Nacionalizam i interaacionalizam. „Nacionalni interesi —■ piše Ljuba Tadić napregnuto se sabiraju na tlu politike i kulture, te nije slučajno što su nacionalni političari i kulturni radnici tipični nosioci nacionalne svesti i nacionalnih interesa. Pošto u njoj, kao što

je Weber isticao, preovlađuju elementi prestiža, nacionalna svest se najčešće ispoljava na patetičan i emocionalno-afektlvan način > kao Patriotski zano? { uzvisena tirada Njena nn ce]a se formulisu kroz otP or 1 trvenje sa drugom, konkurentskorn nacionalnom svescu’ v P° reci izrazito ofanzivn.°S> cak agresivnog vida, ovo nvaliziranje iraa ponekad i defanzivan karakter. Koji ce ? d ? v ! h vld ?Y a Vlše do „ cl , d ? izrazaja zavisi od polozaja i jstonjske i politicke konstefcrje u kojoj se nalazi pojejlna nac .V a ; IP ak ovde kao d ? P°stoji jedno pravilo: na?U e ko I e su ramje stekle svotu stvarnu (ne nommalnu) suverenost i zadovoljile svoje „nacionalne aspiracije”, više f u sklone defanzivnom vidu konkurencije. štaviše, tzv. ~istonjske nacije, koje su u proslosti zadovoljile svoje imperijalističke prohteve i stekle, kao vellke Slle > stabilnost drzavnog poretka, sklone su izvesnoj vrsti nacionalnog nihlhzma, što će reći da za njih „nacionalno pitanje” ne igra presudnu ulogu. Obrnuto, tzv. „zakašnjele” nacije pokazuju jasno nestrpljenje, pa otuda njihova svest teži ekstremnim oblicima koji dosežu do ste-

867