Гледишта

strah u sferu njihovih najelementarnijih egzistencijalnih potreba. Iluzorno je pomišljati da takav birokratski mehanizam može „ukinuti" proletarijat kao klasu i na taj način osloboditi celo društvo, kao što je ne manje iluzorno verovati da će on to ipak u budućnosti mooi učiniti nekim čudnim oibratom scpstvenog društvenog položaja i sopstvenim voijnim odricanjem od svih pogodnosti koje mu od takvog socijalnog položaja dolaze. Sve što na taj način formirani i dogmatičkom ideologijom opravdavani birokratski aparat može učiniti, to je da celo društvo pretvori u dmštvo najamnika i podanika neke vrhunske ekipe. No budući tako otuđen od svega onoga što je prava istorijska vrednost i prednost socijalizma, birokratski aparat ne može biti ~srećan” i siguran u svom otuđenju. Niko u njemu nije siguran od moguće sumnje koja može poljuljati njegov položaj i dovesti do totalnog i definitivnog pada. Cak ni vrhunski autoritet, koji o svemu odlučuje i čija je volja zakon, a svaka njegova reč i rečenica svetinja i maksima opšte volje, nije pošteđen od nesigurnosti koja mu odasvud bar imaginarno preti. Pa ipak, takvo jedno izopačenje socijalizma ne može nikakvom veštinom u kombinovanom sprovođenju materijalnog i duhovnog nasilja kupiti sebi ulaznicu za večnost. Stanje u kojem su svi Ijudi pretvoreni u obične najamnike iii u zastrašene podanike nikako nije jedno stabilno i trajno društveno stanje. Sistematskim vršenjem nasilja ono ne povećava svoju stabilnost, nego je naprotiv neprestano smanjuje. Jedini put postepenog povećanja njegove stabilnosti je onaj koji vodi njegovoj postepenoj transformaciji u stvarno demokratsko i samoupravno društvo. Jedini način da ono samo vidi taj put jeste onaj kojim se izvoma marksistička kritička racionalnost i revolucionarnost obnavljaju i oslobađaju od debelih naslaga dogmatičkog shematizma i praznog sholastičkog verbalizma. Kad se u svetlosti dosad izloženog vratimo na naše pitanješta znači bitd marksist, moramo zaključiti da to znači prihvatiti Marksovu metodu kritičkog rasvetljavanja i poimanja okolnosti u kojima živimo. Metoda ostaje ista, iako su se istorijske okolnosti promenile. Ta metoda, međutim, nije jedan skup pravila, shema i kategorija čijom upotrebom se nalazimo u nekoj čisto teorijskoj sferi, ona je obeležje svojevrsnog stava prema dmštvenoj stvarnosti. Taj stav nije ni samo destruktivan ni samo konstmktivan; on je destruktivan utoliko što se ne može miriti sa postojećim obliciraa socijalne nepravde i Ijudske materijalne i duhovne bede, utoliko ukoliko te oblike smelo otkriva i nastoji da ih undšti ili onemogući; on je konstrukti-

719

MARKSIZAM I DOGMATIZA.M