Гледишта

io misljenje, međutim, nije podrobnije ulaziio u problem kritike novog u socijalizmu što i jeste pravi problem već je težilo, pre svega, da se, pozivajući se na Marksov stav o bezobzirnoj kritici svega postojećeg, distancira od prvog mišljenja i da ih zatim podvrgne bezobzirnoj teorijskoj i političkoj kritici. No zapostavljajući u većoj ili manjoj meri problem kritike novog u socijalizmu i forsirajući katkada i suviše samu frazu o bezobzirnoj kritici svega postojećeg moglo je ovo mišljenje ponekad da ide i na ruku drugom mišljenju, na koje nisu uvek obraćali odgovarajuću pažnju i od koga se nisu uvek dovoljno distancirali. Da bi izbegli takvu opasnost, neki su pokušavali da ne nalazeći za to neku opštu formulu taksativno navedu nešto od onog što dpak nije za fcritiku. Međutim, na taj način su mogli ići na ruku upravo prvom raišijenju koje su pobijali. 4. Udruženi proizvođač, odnosno radnička klasa, i ostale društvene snage koje polaze sa pozicija udruženog proizvođača, a pre svega istinski intelektualci i revolucionarni politički radnici, ne svode de■lovanje dijalektike samo na stari svet, što pokušava prvo mišljenje da bi zaštitilo nešto što je u samom socijalizmu postalo staro niti svode društveni razvitak samona kvalitativne skokove a eliminišu evoluciju, što pokušava drugo mišljenje da bi moglo, svakako, udarati po novom koje treba da stupi na mesto starog koje tom mišljenju odgovara budući da zakonitosti dijalektičkog razvitka važe i za novonastajući socijalistički i komunistički svet. Naravno, kada se nešto tretira apstraktno kao predmet teorijske kritike, onda se pod određenim uslovima takvoj kritici može podvrći i nešto no v o upravo kao takvo, kao novi kvalitet bez obzira na to što se nije sasvim razvilo i do kraja odigralo svoju pozitivnu ulogu u društvu i što ne postoje realni uslovi da se u praksi prevaziđe, pošto ovo, kao i ono što će tek sutra biti novo, nije ni savršeno, ni sveto, ni večito, da se u budućnosti ne bi moglo prevazići nečim još novijim, progresivnijim, savršenijim, čovečnijim. Međutim, kritika nije samo teorijska delatnos t, nije samo način mišljenja i metod nauke i filozofije za otkrivanje novog i istine. Kritika ima i mora imati da bi se ostvarila i svoj ekonomski, politički i drugi praktični vid i momenat. Stoga u nekom momentu ne može da bude predmet praktične kritike nešto što u istom mome n t u mož e da bude predmet teori js k e kritike.

728

VOJIM HADŽISTEVIC