Гледишта

Kao metod otkrivanja novog i istine, i kao idejni preduslov praktične kritike, teorijska kritika nije ograničena ničim dmgim do prirodnom sposobnosti i posebnim interesom subjekta kritike, te stepenom razvijenosti i zrelosti same pojave koja je predmet kritike, pošto marksistička kritika mora iz tih pojava, a ne iz nečije „tezge", da otkriva razvojne raogućnosti i novo koje se u njima skriva. Otkrivanju tih mogućnosti i novog otkrivanju istine • udruženi proizvođač ne postavlja nikakve granice. Nasuprot buržoaziji u starom svetu, te ekonomskoj, političkoj i duhovnoj birokratiji u socijalizmu, udraženi proizvođač nema stvarnog razloga da istinu i novo skriva. Tako je i Marks još u ono vreme teorijski kritikovao princip raspodele prema radu koji predstavlja novi kvalitet u odnosu na raspodelu prema svojini mada se taj princip tada još nije počeo nigde ni ostvarivati. Međutim, da time ne bi doveo u zabunu buduće graditelje novog sveta, Marks tom prilikom nije propustio da upozori da se ~ti nezgodni mornenti (raspodele prema radu V. H.) ne mogu. . . izbeći u prvoj fazi komunističkog društva, onakvog kakvo je ono tek izašlo iz kapitalističkog društva posle dugih porođajnih muka”. 9 ) Stoga bi bilo besmisleno da udruženi proizvođač već sada uzme za predmet neposredne praktične —■ ekonomske i političke kritike sam princip raspodele prema radu. Jer, bez obzira na to koliko je već danas moguće da se taj princip teori js k i kritikuje sa giedišta više faze komunističkog društva, još nije moguće da se on i u praksi kvalitativno prevazilazi. Stoga pokušaj neposredne praktične kritike tog principa a ne stepena, oblika i terapa njegovog ostvarivanja predstavlja danas jalovu i nazadnu delatnost. Da bi se što brže i bezbolnije išlo ka čovečnijem svetu, nauka i filozofija sa gledišta udruženog proizvođača ne samo da mogu već i moraju da te orijski kritikuju čak i nov o. No one to mogu da čine samo utoliko ukoliko, osianjajući se na druge realne činjenice i teorijska dostignuća, mogu da iz tog novog (s obzirom na stepen njegove razvijenosti i zrelosti) otkrivaju njegove dalje razvojne mogućnosti i ono još novije, čovečnije, s kojim će ono u bližoj ili daljoj budućnosti biti prevaziđeno, pošto će se do tada sasvim, razviti, odigrati pozitivnu ulogu u društvu i postati staro. Teorijska „kritika" koja usvora predmetu ne otkriva ni u celini, ni delimično, niti na ovom, niti na onom stupnju apstrakcije, odnosno konkretnosti njegove realne razvojne mogućnosti, i novo kojim je on bremenit, moguća je, kao što je moguća i takva „kritika” novog

9 ) K Marks, Kritika Gotskog programa, Izabrana dela, 11, „Kullura", Be«grad, 1950, str. 15.

729

UDRU2ENI PROIZVOĐAC I SVHSTRANA KRITIKA , SVEGA POSTO.IEĆEG