Гледишта

Danas su uglavnom razorene patrijarhalne forme druŠtvenog života, ikioje su 'držale omladinu u potčinjenom položaju. Takav, zavistan položaj omladine izazvao je naročito u početku ovog veka potrebu za emancipacijom mladih, u okvdim posebnog pofcreta, izdvojenog iz oikvira čitavog društva. Obrazovni sistem 'ima izuzetno zmačajnu ulogu u određivanju mogućnosti raladih ka inovaoiji. Mladost je period rašćenja, sazrevamja; mladi čovek je ličnost u razvoju, nezavršena, neomeđena, tek nagoveštena individualnost. A upravo sistem obrazovanja d vaspitanja može u velikoj meri da odredi mogućnosti i smer socijalnog angažovanja omladine danas i posebno njen razvojni put u budućnost. Socijalizaoija je čdnilac Ijudskog oblikovamja ličnosti, ona oslo bađa, podstiče razvoj misaonih, stvaralačkih moći, pruža mladima elemente za društveno trajanje i delovanje. Ali u procesu socijalizacije uvek je piusutoia i rea'lna opasnost konformistdčkog oblikovanja omladine. Draštveni činioci su izuzetno zainteresovani da se omladina priiagodi postoječem sistemu vrednosti, prihvati pozitivne institucije, socijalne oblike. Staiiiji u omladini projektuju svoju situaciju, svoj sistem vrednosti, sobe. Tu se, naravmo, suočavamo i sa mogućnošću zamene autenitičnih, humanih sa lažmim vrednostima. Kritike savremenog obrazovnog sdstema koje se javljaju u okviru naprednog studentskog pokreta ukazuju na njegovu temeljnu slabost: obrazovni sistem nije otvoren cirkulaoiji ideja, novim dostignućima Ijudskog uma, omladina se kordormistički oblikuje umesto 'da se podstiče ka socijalnoj movaciji. Skolski sistem je jedan od najčvršćih oblika diskriminactuje omladiine u pogledu socijakie dmovacije. Klasne najednakosti u uslovima za obrazovanje sprečavaju podmladak az radničkih i uopšte siromašnih slojeva da razidje potenoijal svojih sposobnosti, da ide napred, sužena je njegova sooijalna mobilnost. 9 )

-ekonomskom smislu; mladi ne učestvuju u proizvodnji, ali učestvuju u raspodeli proizvoda, ne postoji ~reciprocitet dužnosti”. Žestina i pobuna mladih danas proizvod su naznačenog nesklada Bauman, Quelques problemes de l'education contemporaine, 355—357, Revue Internationale des sciences sociales, br. 3, 1967). čini mi se da Bauman prilazi omladini sa i suviše opšteg plana. Jer socijalna* uloga omladine veoma je raznolika: ona ima veoma značajnu ulogu u proizvodnji, čak i znatni đelovi mladih koji se školuju (učenici u privredi, sezonski rad studenata itd.); radnička i seljačka omladina u mnogim sredinama traži socijalno-ekonomske reforme, ona zahteva nove oblike partiu upravljanju proizvodnjom itd.; kao jedan od najmasovnijih potrosača, omladina snažno utiče i na proizvodnu orijentaciju itd. 9 ) Tessa Blackstone, raspravljajući neke implikacije izveštaja britanskog centralnog saveta za vaspitanje (~Children and their Primary schools", ili bolje_ poznato kao ~Plowden Report", 1967.) ukazuje na klasne razlike u uslovima za razvoj dece iz radmčkih porodica i srednjih slojeva. Kompozicija razreda prema sposobnostima je uobičajena forma školske organizacije, a osnovni kriterijum koji se primenjuje jeste sposobnost čitanja. Nivo pismenosti ie mnogo veći u porodicama srednje klase, knjige se više čitaju, i dete dooija pomoć i ohrabrenje u čitanju. Pošto je sposobnost čitanja primenjena kao kriterijum za selekciju, u kvalitetniji odsek dolaze deca iz više klase, a u niže odseke deca iz radničke klase. A najgore je od svega što deca u nižim odsecima dobijaju manje sposobne i iskusne učiteIje kao i slabiju pomoć u radu. Tessa Blackstone zaključuje da su razlike između učeničke sposobnosti bile najčvršće vezane sa nivoom pismenosti u njihovom domu, i da, već na startu, deca iz radničke klase imaju mnogo nepogodnije uslove za razvoj ličnosti i obrazovanje. (Tessa Blackstone: The Plowden Report, „The British Joumal of Sociology", br. 3, 1967, 291—301). Nicolson ukazuje na klasnu diskriminaciju u mogućnostima za više obrazoyanje omladine raznih društvenih klasa. Interpretirajući Robinsov izveštaj i njegove statističke priloge (1963.) Fergus Nicolson zaključuje da je više obrazovanje u velikoj meri omogućeno za srednji stalež i za one slojeve radničke klase koji je na samoj graničnoj liniji, dok su njegova kontrola i usmeravanje u mkama Ijudi lojalnih vladajućoj klasi. Presudan

893

OMLADINA I SOCIJALNE INOVACIJE