Гледишта

kretnih i dugoročnih ciljeva. Demokratska politička stabilizacija jugoslovenskog društva nije bila sama sebi cilj, već i povod za dalji razvoj revolucije, shvaćene kao racionalizacija društvenog kretanja. Novi socijalni sistem nije smeo da se vrti uknig između državnog načela i političkih oblika građanskog društva. već je morao odlučno stupiti u nov prostor, morao je pronaći i učvrstiti elemente novog političkog duha i organizacije, jer bi se inače sapleo i razbio na protivrečnostima oha istorijski protekla sistema ...”

„ ... Teorijski je moguće organizovati celokupno kretanje u oKvirima resprektivnog kmga gmbo rečeno na dva načina: po jednoj jedinoj liniji, pri čemu bi jedan odnos proizlazio iz dmgog sve do poslednjeg zaključka, ili po dve ili više linija, kada bi se zaključci sa različitih linija dijalektički bi bio jx)slednji zaključak, prikladan za reahzaciju odnosa, dij alektioka sinteza ove integracije. U toj shemi su, naravno, zanemareni procesi do kojih dolazi u okvim hijerarhijski organizovanih stmktura pre konfrontacije njahovih zaključaka sa zaključcima dmgih stmktura. Prvi sistem daie u nekom smislu p>rednost hijerarhijskim odnosima između različitih delova političke organizacije. Jedna od organizacija „rada” iz recdnih procesa u radničkoj klasi (među radnim Ijudima) ima bazične zaključke, a dmge organizacije trebalo bi da usavršavaju ove zaključke sve do njihove reaMzacije. Dmgi sistem daje prednost neposrednoj povezanosti svih organizacija (SKJ, samoupravnog predstavničkog, u određenoj meri i državnog sistema, dmštveno-političkih organizacija) sa odgovarajućim realnim kretanjem; ova povezanost treba da dovede do relativno samostalnih zaključaka koji se u procesu međusobno prožimaju i nastoje doći do nekog zajedničkog cilja. Izgleda da su racionalnost i efikasnost velike prednosti prvog sistema, ali ipak mu nedostaje element koji je od odlučujućeg znača-

ja za demokratsku političku strukturu, naime, element društvenog nadzora. Organdzacija koja prihvata bazične zaključke može početi da ih kroji prema sebi umesto prema kretanju realnih dmštyenih težnji. Naort koji bi se javio kao spontana reakcija odgovarajućeg kmga dmgih organizacija, bio bd suvise slab za sprečavanje takvih mogućih deformacija. Međutim, drugi sistem se eksplicitno temelji na načelu međusobnog nadzora” pojedinih nosilaca odluka, tj. pojedinih protagonista političkog procesa, zasnovanog na samoupravnom načelu.. O političkoj funkciji rei’ativne autonomije u delovanju svake od aktivnih političkih stmktura već je bilo nešto napisano. Autonomija je osnovni element takozvane autokontrole sistema, koja je svojstvena njegovom novom duhu. Ako preventivni element nije dovoljno efikasan, to jest, ako neka od resprektivnih političkih struktura ne uzima u obzir datu realnost, potreban je korektiv sa neposrednim suočenjem argumenata uz što čvršću saradnju radnih Ijudi, Ipak je relativna samostaInost u novom sistemu naizbežno potrebna ne element preventdve i klasičnog nadzora već i kao nužna mogućnost izražavanja različitosti, zbog različitosti pozicija svake date samoupravne stmkture. Zbog različitosti pozicija može SK u kretanju nekog odnosa videti dmkčije perspektive (uzimanje u obzir širih istorijskih perspektiva) nego neki samoupravni organ koji se nalazi pod pritiskom najneposrednijih zahteva, ili sindikati i Socdjalistički savez, koji mogu u opštoj perspektivi pri metiti njegove konkretne oblike. Demokratsko suočenje ovih mogućih različitosti, koje imaju u kretanju zajednički imenitelj, d to isti cilj i perspektive, postaje osnova za racionalnost sistema. On je uslov za pozitivnu sintezu dmštvenih zadataka čije će regulisanje piivući sve snage od jedne do dmge etape razvoja. Relativna autonomija svake političke stmkture je u okvirima novih odnosa imanentna čitavom sistemu ovih o-

1063