Гледишта

nu režiju i neke postavke opšte potrošnje, pri čemu je obrazovanje i istraživački rad deo naših najekonomskijih ulaganja. Trajno i svuda moraćemo preduzimati mere i savlađivati protivrečnosti u kretanju svih ekonomskih kategorija, vodeći pri tom računa da lični dohocd u društvenom produktu predstavljaju najveću masu. Ovo je bezuslovno potrebno zbog trajnog rasta privrede i stvaranja uslova za punu zaposlenost stanovništva. To su tako veliki ciljevi da s njima ne bi smeli da se igraju neefikasni i neproduktivni organizmi...”

„ ... Pred društvo koje se brzo razvija postavljena su nova pitanja i ocene, a svakodnevni život i socijalistička prak sa zahtevaju njihovo rešavanje. Naša dužnost je da tražimo nova rešenja tamo gde su jučerašnja rešenja u praksi propala i gde produbljuju protivrečnosti, stvaraju zaplete i sprečavaju našu efikasnost. Priliku za to imaćemo kod priprema i sprovođenja republičkih kongresa i saveznog kongresa SK. Sta spada u dnevni red, izdaleka prevazilazi ova razmišljanja. Ljudi koji o tome razmišljaju već dugo navode nekohko takvih problema. Na primer, koje motive privređivanj a treba još uključiti u socijalističku tržišnu privredu; kako postići trajnu privrednu, a time postepenu punu zaposlenost; kako su iskorišćene prednosta raspoloživih produkcionih faktora; da li nam ekonomski sistera daje dugoročne i stabilne rezultate; šta znači raspodela dohotka prema živom radu i zanemarivanje svih ostalih faktora koji učestvuju u produkoionom procesu; da li od slučaja zavisna i usitnjena akumulacija može da obezbedi maksimalno mogućan razvoj nacionalnoprivredne infra i suprastrukture, da li nas sve veće razhke u nagrađivanju istog rada u oblastima koje ne zavise od nastojanja radnih organizacija, socijalno i politički razdvajaju; kakve su posledice uvođenja vulgamog ekonomizma u javnu upravu i društvene službe; kako povećati efikasnost samoupravljanja u proizvodnam organizaci-

jama i uskladiti poslovne, ekonomske i socijalno-političke interese; kako postići viši stepen racionalnosti u upravIjanju društvenim sredstvima; kakvi su prikladni oblici samouprave u radnim organizacijama koje imaju karakter monopola, koncesionarstva ili društvenih službi? Ovih pitanja ima još mnogo. Naša efikasnost zavisi od demokratskog i strućnog pristupa njihovom razrešavanju, želeli bismo više stvarne, a ne formaIne institucionalne demokratije, jer ona nikoga ne diskvalifikuje unapred, već odabire najbolje ideje, uopštava u praksi proverena rešenja, a i odabire mere i Ijude koji će to sprovoditi. Tek posle takvih rasprava biće mogućno ozbiljnije zakoračiti u društveno i ekonomsko uređenje i ustavnim dopunama usmeriti društveno-ekonomske toko ve.”

SLAVKO MILOSAVLEVSKI: Demokratizacija u SK funkcija njegove rukovodeće uloge. „ ... Afirmacdja samoupravnog principa kao vodećeg principa društvene organizacije, kao i iz ovoga izraslo novo opredeljenje rukovodeće uloge SK, nije bilo nikakav ćef ovog ili onog rukovodećeg tela, već usmerenje koje je nastalo iz istorijskih potreba za daljim demokratskim, političkim jačanjem jugoslovenskog društva i njegove revolucije. Ovo usmerenje svestrano je uzimalo u obzir iskustva drugih naroda i drugih komunističkih pokreta, Stabilizacija na osnovu afirmacije državnog načela koja je bila za kraći period u određenom smislu neizbežna, pretvorila se u svoju suprotnost onda kada je novo društvo eliminisalo najveće opasnosti po građansku restauraciju. Putevi za dalju demokratsku političku stabilizaciju izgrađivali su se na tradicijama radničkog p>okreta, a pogotovu na iskustvu iz neposrednog revolucionarnog perioda; onda su radnička klasa i drugi radni slojevi pokazivali najveću meru pohtičke participacije, maksimalnu sposobnost za socijalnu organizaciju naravno na osnovu saznanja vlastitih istorijskih interesa, kao i njihovih kon-

1062