Гледишта

interesi treba da se ostvare izvan i nasuprot ekonomske i po- ■ litičke vlasti otuđene od rada, a njihova realizacija da i omogući korenitu promenu društvenog položaja radnika (ukadanje najamnog rada, a ostvarivanje asocijacije proizvođača). U tom smislu objektivno određen, interes radničke klase postaje konstituens i nosilac socijalističke društvene integracije. Drugo: ostvaiivanje interesa radničke klase implicira opštu primenu radničko-samoupravnog načina ostvarivanja interesa, a isključuje svaki drugi ne-radnički i ne-samoupravni način ostvarivanja interesa. A to je moguće ako se učes- nici svih delatnosti u sfeii društvene svojine, ukljuoiv i . društvene grupe koje su bile više ili manje odeljene od radničke klase, prevedu na radničko-samoupravni način ostvarivanja interesa, otrgnu od svakog drugog načina ostvarivanja interesa (pomoču oslonca na bilo koji vid društvene moći osamostaljene od rada). Nedvosmisleno opredeljen za ostvarivanje radničko-klasnih interesa, sindikat postaje jedan od bitnih činilaca takvog prevođenja. A to znači, u suštini, integracdje drugih društvenih gmpa sa radničkom klasom. Drugim rečima, sindikat ostvamje interese svih gmpa zaposlenog stanovništva u horizontu radničko-klasnih interesa; utoliko je organizacija sv i h učesnika dmštvenog rada ukoliko ovi ostvamju interese na integralan radničko-samoupravni naoin, u smem i u skladu sa zajedrđčkim bitnim, radničko-klasnim interesima. Sledi treća konsekvencija. Sindikat se mora emancipov a t i od svih ekonomsko-političkih monopola, od svih r centara ekonomske i pohtičke moći odeljene od rada, od f svih struktura društvene moći koje razjedinjuju radničku klasu i omogućuju ostvarivanje gmpnih interesa izvan radničke klase i radničkog samoupravljanja. Emancipacija postaje moguća upravo zato što je radništvo upućeno na e ostvarivanje interesa mimo i nasuprot svih stmktura otuđene dmštvene moći. To je nužan, ah ne i dovoljan uslov za emancipaciju sindikata. Neophodan je i odgovarajući | kvahtet organizacije sindikata. I, najzad, četvrta konsekvencija; organizacija sindikata mora biti zasnovana na razvijenim temeljima bitno socijahstičke, radničke, radni č k o-k las n e demokratije. Tako da u svim njegovim organima i u svdm segmentima njegove delatnosti zaista nadjača uticaj i interes radničkih masa. Bez daljeg je jasno da inače ne može biti postignuta emancipacija sindikata. Ali, pored toga, treba zapaziti ništa i manje važno da se bez razvijene radničko-klasne demokratije sindikat ne može osloboditi presije razmrvljenih : posebnih interesa i doprineti zasnivanju interesa svih uče- ; snika društvenog rada na zajedničkim bitnim, radničko- | -klasnim interesima, a da pri tome ne padne u zamku izražavanja dluzomih opštih interesa, tj. nametanja rešenja i nagodbi koje se razlikuju od stvamih interesa radnika. U ovom razdoblju društvenog razvoja, imperativ rađničkoklasne demokratije leži u tome što se objektivno određerd radničko-klasni interesi ne mogu svesno artikulisati i os- ;

908

DR ZORAN VIDAKOVIC