Гледишта

tvarivati pukim zbrajanjem pojedinačnih i grupnih interesa radnika, ali se takođe ne mogu izvoditi ni samo iz opštih saznanja dostupnih sa osmatračnica podignutih iznad radničke mase. Neophodna je kritička analiza pojedinačno saznatih interesa d njihovo korigovanje, razvijanje i osmišljavanje u horizontu ukupnih uslova, mogućnosti i ciljeva delatnosti radništva, kao što je neophodno i neprestano preispitivanje, korigovanje i razvdjanje tih ukupnih uslova, mogućnosti i ciljeva polazeći od stvamog položaja, konkretnih mogućnosti i ciljeva delatnosti pojedinih skupina radnika. Zasnivajući svoju organizaciju na razvijenoj radničkoj-klasnoj demokratiji, sindikat može postati jedan od glavnih pokretača i nosilaca ovog dvosmemog procesa izražavanja i ostvarivanja interesa radnika. S tim bi mogao biti zaključen odgovor na pitanje o klasnoj prirodi sindikata i njegovom odnosu prema pojedinim dmštvenim grupama u razdoblju kad nastupa radničko-samoupravni način ostvarivanja interesa. U tom razdoblju neophodan je izrazito radničko-klasni sindikat, bez kompromisa sa drugim grupnim interesima i drugim načinima ostvarivanja gmpnih interesa. Kao organizacija za ostvarivanje interesa radničke klase, sindikat može doprineti ujedinjavanju interesa ne samo različitih delova radničke klase već i dmgih gmpa učesnika dmštvenog rada, koje se postepeno integrišu sa radničkom klasom (a mogu da se integrišu samo na bazi radničko-klasnih interesa). Ovu tezu sve teže je osporavati direktno i otvoreno. Ipak se radničko-klasni sindikat osporava na prikriven d zaobilazan način, a pomoću teze da u jugoslovenskom društvu postoji više radničkih klasa, više po nacijama i po republikama raspoređenih radničkih klasa. Tvrdi se da takvoj društvenoj konfiguracijd odgovara prevođenje sindikata prvenstveno na regionalni, teritorijalno-politički princip organizovanja, sa republikom i nacijom kao fokusom ekonomske i socijalne integracije i izražavanja interesa (federativno ustrojstvo nacionalnih, odnosno republičkih sindikalnih saveza). Treba otvoreni reći da ova teza predstavlja ideološko oblikovanje tendencije da se razlomljeni i dekađentni etatizam sabere i obnovi na regionalnoj osnovi, podmađujući se u braku dli konkubinatu sa kvazikapitalističkim oblicima ekonomskog monopola (sprega regionalnih etatističkih stmktura sa oblicima bankarskog, odnosno finansijskog kapitala, regionalno ograničenim privrednim korporacijama itd.). Ovaj vid ekonomsko-političkog monopola pretenduje da pod svoju kontrolu podvede i sindikat, a da se radničkoj klasi u novom ruhu još jednom paternalistički predstavi, sad kao zastupnik i zaštitnik interesa jedne ili dmge regionalno, odnosno nacionalno odeljene radničke klase. Argumenti, prethodno izloženi povodom dva bitno različita načina ostvarivanja interesa, mogu da pokažu da takav sindikat ne bi bio organizacija za ostvarivanje interesa jedne ili dmge radničke klase, već za podređivanje interesa radništva sasvim drakčijoj logici ostvarivanja interesa i dmštvene moći.

909

SINDIKAT NA ISPITU REVOLUCIONARNE PRAK.SE