Гледишта

organizacije, a u dosta slučajeva te grupe su ispod nivoa koji zahtljevaju zadad privredne i društvene reforme. Pošto nismo izradili instmmentarij da efikasno intervenišetno, nagovaramo radnog čovjeka da on dnterveniše. A on kaže: „Hoču, vraga! Zašto da dobijem otkaz?! Kad ne može Savez komunista da sprijeći takve pojave, vl nagovarate mene!” Treba posebno istaći da Ijudi teško doživljavaju našu insrtnost, neorgandzovanost i neefikasnost. Jedna od glavnih karika i snaga našeg sistema treba da bude daleko veći stapen organizovanosti i efikasnosti. Ne zaiažem se za to da se država upliće u sve odnose, ali možemo li se mi osloboditi shvatanja da svaka intervencija i efikasnost ne znače etatizam, da disciplina i odgovomost nlsu a priori etatističke kategorije? Samo malograđanin poistovjećuje slobodu i demokratiju s anarhiiom. Za malograđanina su disciplina, efikasnost d odgovomost narušavanje slobode, a anarhija demokratija i sloboda. Možemo li mi na jedan samoupravan i organizovan način da se dogovorimo kako ćemo se ponašati i da uspostavirao efikasnu organizaoiju, a da to ne bude etatistički. Možemo li se mi osloboditi toga da samoupravu i etatizam ne slikamo cmobiielo. Mi smo, izgleda, došli u nezavidnu siituaciju u pogledu svoje mobilnosti, organizovanosti, usmjeravanja i efikasnosti.” (str. 913 —916.)

SOCIOLOGIJA SELA br. 19—20/1968.

Dr STIPE ŠUVAR: Seljaštvo i agramo pitanje u oktobarskoj revoluciji; THEODOR SHANIN: Seljaštvo kao politički činilac; prof. dr BRANKO ŠTANCL: Zaposlenosl članova ipoljoprivrednih domaćinstava u gospodarstvu i van njega; VOJISLAV ĐURIC: Neki uzroci „atomiziranja” porodica poljoprivrednika; JOSIP ANIC; Učenici sa sela i učenici iz grada; i dr.

VOJISLAV ĐURIČ: Neifci uzroci ~ atomizi ranj a'' porodica poljoprivredni'ka. „Neki'h posebnih isitraživanja .atomiziranja’ seoskih porodica piše Vojislav Đurić osobito poIjoprivrednih, kod nas mje bilo, pa otuda svoje anaiize uglavnom naslanjamo na Jiteraturnu zaostavštinu u našem selu i na podatke naše tehuće statistićke regisitraoije. Upravo zato je i potrebno, pre prelaiSka na temu, ukazati na izvesna epistemološko-metodološka ogramićenja našega teorijskog istraživanja. Naime, naša statLstika ne samo da ne prati .porodicu’ kao sociološki koncept već se jasno ograničava na registrovanje podataka o ,službeničkim’, ,radničkim’ i ,poljoprivrednim domačmstvima’ izostavljajuči njihovo društvenoiprostomo, seosko-gradsko zaleđe. Na taj je način kroz statistiku skoro nemoguće sagledati sociološke atribute porodice, iposebno seoske porodice, koja, sasvim izvesno, danas može biti bar trihotomna (zemljoradnička, gnešovita’ i porodica nezemIjorađnika na selu)." 0 uzrocima „atomiziranj a” savremenih porodica na selu Đurić piše sledeće: ,Atomiziranje’ naših savremenih porodica poljoprivrednika ide bar u tri pravca: a) porodice poIjoprivrednika imaju sve manje dece; b) njihovo okrilje sve više napuštaju oni srodnici koji ne pripadju uskom porodičnom jezgm i c) seoska se omladina sve ranije emanoipuje od roditelja i matične porodice, zasnivajući svoju sopstvenu. Svaki od ovih pravaca uslovljea je apecifičnim kauzalmim spletom: a) promenom pogleda na broj porodičnih potomaka; b) ekonomskom i psihološkom emancipacijom seoske žene i c) ranom psihdčkom i efconomskom emancipacijom omladine od roditelja u uslovima bume transformacije sela ... U traddcionalnoj porodici poljoprivrednika ,jedna glava u kući više’ ne predstavlja nikakav, pogotovo ne ekonomski problem, s obzirom na to da su deca potencijalna radna snaga gazdinstva, eo ipso, čak i ,ekonomsko preimućstvo’. U uslovima prelaska na novu

1443