Гледишта

noj zemlji, vodeća je uloga Sovjetskog Saveza i sovjetske partije, merilo sccijalistdčkog internacionalizma je, pre svega, odnos prema Sovjetskom Savezu kao centm revolucije, a i saglasnost sa svim karakteristikama i potrebama njegove državne politike ...” „Takvo shvatanje socijalističkog internacionalizma, koje je kao glavno merilo za nj zahtevalo poslušnost i podršku interesa sovjetske spoljne politike, karakteristično je za čitavo razdoblje posle dmgog svetskog rata sve do XX kongresa KPSS, i pored toga što je postala očevidna zastarelost teorije u izgradnji socijalizma u jednoj zemlji. Teorija i praksa rukovodeće partije, rukovodećeg centra, mkovodeće socijaiističke sile, jednog modela puta u socijalizam, sve to, naratmo, nije stvaralo nikakve realne mogućnosti za usklađivanje nacionainih interesa sa širim, intemacionalnim, već naprotiv, stvaralo je teške nesporazume i konflikte među socijalističkim državama i komunističkim partijama, čiji je vrhunac bio napad Informbiroa na KPJ i Jugoslaviju, vođen kao danas protiv CSSR pod zastavom intemacionalizma...’’ „Živimo u vremenu kada se, s Vijetnamom, lik jednog imperiializma razotkrio u svoj svojoj goloti a i raspadanju. Sloboda, demokratija, iste mogućnosti za sve i sl. su, kako izgleda, samo još potrošna roba u torbama beretki’. S intervencijom u CSSR razotrio se Hk dmgog imperijalizma, koji prikriva posebne interese političke i vojne birokratije 'piod plaštom ,opštih interesa socijalizma’, odnosno načela socijalističkog intemacionalizma. Neizmerna šteta nije samo u tome što ta načela kompromituje nego i u činjenici da se to zbiva u trenutku kada socijalističko dmštvo očekuju veliki i sudbonosni zadaci daljeg i pluralističkog razvoja demokratiie...” RINO SIMONETI: Uloga dogovora o programu razvoja, raspodeli draštvenog proizvo-

da, o ličnim dohocima, investicijama i drugome, još će se povećati. Plan je sintetički izraz i faktor za određivanje privredne orijentacije. I tu moramo biti dosledni. Ne možemo tek tako pristati na plan da za izgradnju nekih objekata moraju dati saglasnost određeni organi, kada su nam već isti predlagači nedavno predložili da prihvatimo program razvoija i garancija za izgradnju aluminijumske industrije. Tada nisu uzimali u obzir zalihe postojećih proizvođača 1 nemdlosrdno karteldsanje te proizvodnje u svetskom merilu, što sprečava prodaju novih kapaciteta. A kada se nađu pred zahtevom za zaštitu domaćeg monopolističkog položaja, jedne grane, namah postaju planski i racionalni. Ne pristajemo na: ,ono što je dozvoljeno jednome, nije dozvoljeno drugome’. Ne možemo se složiti ni sa stavom u nacrtu mera ekonomske politike koji kaže ,da treba pripremiti odgovarajuće mere, s ciljem da se obezbedi kontinuiran razvoj i izgradnja, tamo gde se proces izgradnje dug i gde nema izgleda da se sopstvenim sredstvima obezbedi odgovarajuća proširena reprodukcija’; trojanski konj za novu koncentraciju sredstava ako treba da se odnosi na nove federalne ekonomske objekte. Podržavamo oživljavanje, zdravu, jedinstvenu proitrvodnju, koja bi se mogla međunarodno meriti i koja bi, po kvaliteitu i troškovima, bila konkurentna. Za takvu orijentaciju treba neprestano tražiti umerene elemente usklađivanja i povezivanja.” AKTUELNI INTERVJU. STANE KAVCIC, predsednik Izvršnog veća Skupštine SR Slovenije odgovarao je 24. jula na pitanja odgovomog urednika Zdenka Rotera. Ovaj razgovor Teorija i praksa objavljuje u celini pod naslovom „Društveni preobražaj bez iluzija i dogmi”. Između ostalog, Z. Roter je postavio sledeće pitanje: „Odvajanje partije od vlasti bilo je poslednjih godina snažno naglašen

1446